Ovu inicijativu sirijski Kurdi stavili su na sto jer se u tamošnjim zatvorima nalazi više od 5.000 terorista takozvane Islamske države, od kojih su mnogi strani državljani, uglavnom zemalja Zapadne Evrope. Međutim, problem je nastao onog trenutka kada je američki predsednik Donald Tramp pozvao zapadnoevropske zemlje da prime te ljude nazad i procesuiraju ih, ali su one to odbile.
Sirijski Kurdi su, budući da u tim zatvorima više nema mesta za nove teroriste, stoga predložili da se formira svojevrsni tribunal, i to na severoistoku Sirije, sa ciljem da se teroristima sudi „pošteno i u skladu sa normama međunarodnog prava, ali i uz primenu svih ljudskih prava“.
Stručnjak za Bliski istok Karine Gevorgjan smatra da, iako ova inicijativa naizgled deluje poprilično interesantno, okolnosti u kojima bi se tribunal formirao teško da bi to mogle da omoguće. Glavni problem sastoji se u tome što u tom procesu najverovatnije ne bi učestvovale legitimne sirijske vlasti, budući da su upravo one, kako kaže Gevorgjanova, „nepomirljivi neprijatelj“ sirijskih Kurda.
Kada je reč o Rusiji, iako o tom pitanju još nije iznet zvanični stav Moskve, Gevorgjanova podseća da je ruska vlast u više navrata pokušavala da pronađe način za uspostavljanje kontakta između sirijskih neistomišljenika, pre svega između opozicije i jednog njenog dela koji je prešao na stranu Damaska.
„Najveći problem bio bi što bi se sve svelo na to da svako vuče na svoju stranu. Zato bi ovde stručnjaci za međunarodno pravo imali pune ruke posla oko formiranja tribunala. Ono što mene interesuje je ko bi podržao ovu ideju, a još više ko stoji iza nje. Teško da mogu da zamislim da su to sirijski Kurdi sami smislili, pre je da iza toga stoje njihovi mentori“, ističe ona.
U međuvremenu se oglasila Švedska, a tamošnji ministar unutrašnjih poslova Mikael Damberg podržao je ovu inicijativu, takođe iz razloga što mnoge zapadnoevropske zemlje ni ne pomišljaju da preuzmu svoje državljane koji su se borili na strani terorista kako bi ih procesuirali. Gevorgijanova, međutim, kaže da upravo stoga ova inicijativa može dobiti i širu podršku Evrope.
Kada je reč o EU, najznačajniji bi bio stav Nemačke, ukazuje Gevorgjanova, odnosno to da li će Berlin ovu inicijativu prećutati ili će u njoj aktivno učestvovati.
Pored Nemačke, veliki značaj će imati i reakcija SAD, dodaje ona, pre svega jer će nakon reakcije Vašingtona postati jasno ko zapravo stoji iza ove ideje.
Međutim, pored Nemačke i Amerike, bitna će biti i reakcija turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. „Biće vrlo interesantno ukoliko turski predsednik od srca podrži ideju, a SAD, sa druge strane, prećute“, konstatuje ona.
Gevorgjanova navodi i da je međunarodno pravo u ovom domenu dobro razvijeno, te napominje da je tome u velikoj meri doprinela inicijativa Ruskog carstva krajem 19. veka.
„Tim principima su se rukovodili tokom organizovanja i održavanja Nirnberškog procesa, dakle precizno je utvrđeno ko se smatra učesnikom ratnih dejstava, ko borcem, a ko ne podleže sudskom gonjenju. Ponavljam, u ovoj sferi je pravo dobro razrađeno i postoji bogato iskustvo. U slučaju Sirije, ima sigurno mnogo osnova da se sudi različitim zločincima“, zaključuje Gevorgjanova.
