Umesto kralja iz Jordana danas je u Rumuniju stigla vest da je njegova poseta otkazana, zbog toga što je rumunska premijerka Viorika Dančila podržala priznavanje Jerusalima za prestonicu Izraela. Ona je to obnarodovala na konferenciji u Vašingtonu i mada je kasnije pokušala da tu izjavu ublaži rekavši da je to njen lični stav, duh iz boce je bio pušten.
I nije naišla na neodobravanje samo jordanskog kralja. Ne birajući reči, odmah se oglasio i predsednik Rumunije Klaus Johanis, koji je ocenio da je tom izjavom Dančila još jednom pokazala potpuno neznanje o spoljnoj politici, ali i dodao da takva odluka nije samo u nadležnosti rumunske Vlade.
Međutim, da li je tom izjavom rumunska premijerka poslala znak da je njena zemlja odjednom, iz drugog plana postala važan američki i NATO igrač u ovom delu Evrope? Tim pre što je tek jedna od nekoliko zemalja u svetu koja je priznala Jerusalim sledeći poziv američkog predsednika Donalda Trampa. To su do sada učinile samo Češka još 2017, Honduras i Australija.
„Rumunija je članica EU i NATO-a i u tom smislu, ona je učinila nešto što je moglo da se očekuje, da sledi američku politiku i odluku američkog predsednika Donalda Trampa, koji je odlučio da realizuje staru odluku američkog Kongresa i preseli ambasadu SAD iz Tel Aviva u Jerusalim“, kaže za Sputnjik dobar poznavalac američkih prilika Saša Adamović.
Na pitanje zašto je to uradila rumunska premijerka, kad su ostale članice EU protiv, ovaj analitičar kaže da odgovor na to treba tražiti u samoj Rumuniji.
„EU je od početka zauzela negativan stav prema odluci Trampa da konačno preseli ambasadu u Jerusalim. S druge strane imamo političku situaciju u Rumuniji koja je u prethodnih nekoliko godina veoma nestabilna, gde se socijaldemokratska Vlada sukobljava sa predsednikom koji je izrazito probriselski orijentisan“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
On smatra da odluku Vlade Rumunije o preseljenju ambasade u Jerusalim možemo posmatrati kroz unutrašnje političke odnose u samoj Rumuniji, gde već neko vreme vlada žestoka politička napetost između Vlade i predsednika.
„Ja nisam siguran da bismo Rumuniju u ovom momentu mogli da posmatramo kao glavnog američkog igrača u ovom regionu. Možda bi to u slučaju Rumunije bio prejak izraz. Očito je da tom odlukom rumunska Vlada za to što radi nailazi na veliki otpor Brisela i traži podršku na drugoj strani, kod američke administracije“, ocenio je Adamović.
Sagovornik Sputnjika ne spori ocenu vojnih analitičara da je geopolitički položaj Rumunije za SAD važan zbog njenog izlaska na Crno more i blizine Rusije i da u tom kontekstu treba posmatrati i najnoviju najavu Bukurešta da će obnoviti ratnu avijaciju sa 36 američkih aviona F16, koji treba da zamene zastarele ruske migove 21.
Nesumnjivo je da je jačanje rumunskih oružanih snaga uloga koju joj je NATO namenio u sklopu antiruske uloge, ali ipak ističe da bi bilo prejako Rumuniju smatrati glavnim američkim i NATO igračem u ovom delu sveta.
