Prema poslednjim anketama, na ubedljivom prvom mestu trenutno je Vladimir Zelenski, sa procenjenih 24,2 odsto glasova, dok drugo, treće i četvrto mesto, sa maltene istim procentom, dele aktuelni predsednik Petro Porošenko (15,1 odsto), Jurija Bojko (15 odsto) i Julija Timošenko (14,7).
Dobar poznavalac situacije u Ukrajine Igor Šatrov, međutim, tvrdi da bez obzira na to što mnogi misle da će Porošenko izgubiti, imajući u vidu da ankete upravo to pokazuju, velike su šanse da on stigne do drugog kruga, pa čak i da pobedi, a u prilog mu idu i svi administrativni resursi kojima raspolaže, budući da svoju kampanju realizuje sa funkcije predsednika. Pored toga, ističe, Porošenko je i prozapadno orijentisan.
Sa druge strane, ukazuje Šatrov, za Zelenskog se može reći da je kandidat „protiv svih“, dakle za njega glasaju oni koji su protiv sadašnje vlasti, a ne oni koji zaista baš njega podržavaju. Njegovom rejtingu je, pored činjenice da je glumac i javna ličnost, u velikoj meri doprinela i podrška ukrajinskog oligarha Igora Kolomojskog.
Međutim, ocenjuje Šatrov, poštovanje političke figure nije isto što i njegova popularnost, samim tim je i Zelenski, iako je možda najpopularniji, ujedno i najmanje uvažen od svih kandidata. Što se tiče Timošenkove, ova kandidatura predstavlja još jedan njen pokušaj da zagazi u istu reku, da se bori za mesto predsednika, iako nema realnu podršku ni biračkog tela, a ni zapadnih sponzora.
Šatrov kaže i da je važno napomenuti da se njeni stavovi, zapravo, ne razlikuju umnogome od Porošenkovih. Međutim, kada se to sve stavi u kontekst biračkog tela, onda treba imati u vidu da će svi oni koji su za Porošenka za njega i glasati, dok će oni koji su protiv sigurno pre glasati za Zelenskog nego za Timošenkovu.
Kada je reč o podršci Zapada, Šatrov navodi da je kod svih kandidata poprilično jasna slika — Porošenko, bio slab ili jak, sposoban ili ne — nevažno je, on je kao politička figura poznat, i njime se može manipulisati. Isto tako poznata im je i Timošenkova, ali ona praktično nema šanse da pobedi, i tu nema nikakve sumnje.
Međutim, što se tiče Zelenskog, kojim je takođe moguće upravljati, ukazuje Šatrov, treba imati u vidu da iza njega stoji Kolomojski, pa samim tim predstavlja otežanu varijantu kandidata, jer su to zapravo dve osobe. Osim toga, Zelenski nema svoju ekonomsku zaleđinu niti sigurne glasove. Zato je, iako to protivreči određenim izjavama Evropljana, Porošenko najbliži njihovom ukusu.
Kada je reč o odnosima sa Rusijom, Šatrov kaže da niko iz ove trojke — ni Porošenko, ni Timošenkova, pa ni Zelenski — nije dovoljan kapacitet da ozbiljno promene politički sistem Ukrajine i učine ga druželjubivijim prema Rusiji.
„Porošenko je već deo tog prozapadnog i antiruskog sistema, Timošenkova takođe, a što se tiče Zelenskog, bez obzira na njegove izjave da je spreman da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, niko mu to neće dozvoliti. Osim toga, on nema sopstvene ekonomske resurse, već iza njega stoji Kolomejski koji je izričito protiv Rusije. Dakle, imamo Porošenka koji je, uslovno govoreći, najbogatiji čovek u Ukrajini, zatim imamo Timošenkovu koja takođe ima solidnu ekonomsku pozadinu, međutim Zelenski je, jednostavno rečeno, klovn u službi bogatog čoveka“, konstatuje on.
Šatrov dodaje i da je Rusiji praktično svejedno ko će pobediti, imajući u vidu da nijedan od kandidata neće praktično ni trunku promeniti kurs državne politike. I što je najinteresantnije, u ovom trenutku bi možda i za Rusiju najpovoljnije rešenje bio u pravo sam Porošenko, pre nego neko od njegovih oponenata.
„Ispada da je sad Porošenko neko rešenje koje bi ponajviše odgovaralo i Zapadu u Rusiji i za koga će, najverovatnije, većina birača i glasati. Ali to ne znači da će se njegov drugi mandat ovenčati trijumfom i da će on napustiti dvorac na belom konju. Pre će se desiti da će završiti u lisicama ili pak da svrgnut revolucijom. Ali do tog trenutka ima još vremena, za neki veći narodni bunt situacija još uvek nije dovoljno sazrela“, zaključuje on.
