Štaviše, on je obećao Gruziji da će joj NATO pomoći da se suprotstavi sve većem „jačanju ruskog prisustva u regionu Crnog mora“. Stoltenberg je istakao i da je Gruzija poseban partner Alijanse, čime je potvrdio da odluke samita održanog u Bukureštu 2008. godine ne samo da ostaju na snazi, već se i realizuju. Naglasio je i da odluku o stupanju u NATO donosi sama Gruzija, kao i ostale članice Alijanse, zbog toga „Rusija ili bilo koja druga zemlja neće moći da utiču na ovaj proces“.
Međutim, da bi se uopšte objasnilo koliko ove Stoltenbergove reči imaju težinu, neophodno je zagrebati u odnose između Alijanse i Gruzije, pogotovu ako se uzme u obzir činjenica da Gruzija, maltene od raspada Sovjetskog Saveza, ima problem sa dve teritorije koje su proglasile nezavisnost – sa Abhazijom i Južnom Osetijom.
Artur Atajev, politikolog i istoričar, objašnjava da postoje tri osnovne komponente u odnosima između Gruzije i Alijanse. Prva je odnos koji postoji između generalnog sekretara NATO-a i najviših političkih figura Gruzije, budući da se pregovori oko članstva vode poprilično intenzivno, uprkos tome što je vlast u Tbilisiju tek nedavno izabrana.
Kao dokaz tome su, objašnjava Atajev, izjave Stoltenberga koji je ponovo čvrsto obećao tamošnjoj vlasti da će Gruzija obavezno postati članica Alijanse, iako, kao i svaki put do sada, nije želeo da govori o vremenskim okvirima kada bi to moglo da bude i ozvaničeno.
Druga komponenta je vojna, i to je, ukazuje Atajev, najintenzivniji spektar odnosa koji se trenutno razvija između Alijanse i Gruzije. Čim političari počnu aktivnije da opšte, i vojska kreće sve više da sarađuje, a dokaz tome su vojne vežbe koje se sprovode sve češće, i to u blizini granica Ruske Federacije.
Primera radi, samo prošle sedmice održana je nedelja NATO-a u Gruziji, u kojoj su učestvovale 24 zemalja, što je za 10 država više nego što je to bio slučaj na istom događaju pre tri godine.
Politikolog ocenjuje i da je treća komponenta saradnje ona koja se događa na nivou civilnog sektora. Prema njegovim rečima, Gruzija predstavlja region u kojem se lice NATO-a percepira poprilično pozitivno, a da bi se to realizovalo, u taj proces su bila uključena brojna civilna društva i instituti.
Govoreći o vojnim ambicijama Alijanse, Atajev kaže da je gruzijska obala Crnog mora za NATO najvažnije područje jer se tamo nalazi luka Anaklija, koja bi bila idealna za novu bazu podmornica. Međutim, pored crnomorskog, ocenjuje, i kavkaski region je za NATO takođe izuzetno interesantan, pogotovu ako se uzme plan daljeg razvoja Alijanse. Suma sumarum, dodaje, NATO u Gruziju ulazi isključivo jer time dobija još jedan izlaz na Crno more“.
Atajev podseća i da se trenutno u Gruziji realizuje oko 15 različitih programa Alijanse – u toku je priprema novog kontingenta oficira po NATO standardima, zatim se Gruziji aktivno isporučuje oružje, dok su na desetine NATO stručnjaka na stalnoj pozajmici tamošnjem Ministarstvu odbrane. Dakle, u toku je ozbiljno kompletiranje gruzijske armije prema standardima NATO-a, ističe.
Upitan kako Rusija na aktivnosti Alijanse namerava da odgovori, Atajev podseća da je Moskva uveliko krenula ubrzano da povećava svoje vojno prisustvo u Abhaziji i Južnoj Osetiji, te da su upravo te ruske baze, koje su raspoređene na tim teritorijama, zapravo najjače trenutno baze koje postoje na Velikom Kavkazu.
„Takve baze nemaju ni Turska, ali ni NATO. Reč je o najrazličitijim sistemima koji su u punoj borbenoj gotovosti i to je realan odgovor Rusije, što Alijansa jako dobro zna. Upravo zato NATO više ’začikava‘ Rusiju nego što preduzima realne korake“, pojašnjava.
Atajev dodaje i da ruske baze u Abhaziji takođe imaju i svoju crnomorsku diviziju, što je takođe komponenta koja će u aktuelnoj vojnopolitičkoj situaciji obuzdavati NATO.
