Očigledno je da su Moskva i Rijad podeljeni oko buduće strategije OPEK+.
Rijadu treba barel od 95 dolara, a Rusiji je dovoljno 40 dolara. Zasad se strategija OPEK+ pokazala uspešno, jer su cene „brenta“ ojačale za 25 odsto. Ipak, otkazivanje aprilskog sastanka posmatrači tumače kao novu u nizu nesuglasica između dve najveće i najmoćnije članice 24-člane koalicije. Saudijska Arabija mora svoju naftu da proda za 95 dolara po barelu kako bi pokrila budžetske rashode ove godine. Rusija je otpornija, sa raznovrsnijom industrijskom bazom i „jeftinijom“ državom, pa je njen budžet za 2019. baziran na barelu od 40 dolara.
Nije, međutim, cena nafte jedini problem najvećih naftaških država. Rafinerije se pripremaju za istorijsku zamenu brodskih goriva, a Međunarodna agencija za energiju (IEA) očekuje rast cena niskosumpornih destilisanih goriva, kao što je MGO (marine gas oil s manje od 0,10 odsto sumpora m/m) i niskosumporni dizel. Očekuje se da će te ekološke mere modernim rafinerijama povećati dobit, posebno u drugoj polovini 2019. godine, kada će nova regulativa početi da „deluje“.
Uz to, naftne kompanije žele da postanu veliki proizvođači električne energije kako bi zadovoljile rastuću potražnju, posebno elektrifikacijom transporta, piše „Gardijan“.
O tome mogu li internacionalne naftne kompanije priuštiti sebi povećanje troškova ulaganja u elektrane, a da i dalje održavaju adekvatne nivoe izdataka za svoje konvencionalne sektore nafte i gasa, koji ostaju glavni pokretači profita i prinosa investitora, u emisiji Energija Sputnjika Jelica Putniković razgovara sa Nebojšom Ćulumom, članom izvršnog odbora strukovnog udruženja Srpske naftno-gasne asocijacije (SNAGA) i stručnim saradnikom Nacionalnog naftnog komiteta Srbije (NNKS).