Ni čovek ni Zemlja ne mogu bez drveća i šuma. Oni čiste vazduh i vodu, održavaju biodiverzitet i regulišu klimatske promene. U ovoj galeriji otkrijte neka od najneobičnijih i najlepših stabala koja rastu na našoj planeti.
1/15
© Foto : Pixabay
Glicinija (kineska visterija) je drvena, listopadna, višegodišnja loza iz roda visterija mahunarki, poreklom iz Kine. Iako je ova biljka puzavica, ona može biti nalik na drvo, obično sa talasastim stablom i spljoštenim vrhom
Anđeoski hrast u Južnoj Karolini. Drvo je staro između 400 i 500 godina i visoko je 20 metara, široko 8,5 metara i daje hlad od 1.600 metara kvadratnih.
Eukaliptus duginih boja poreklom je iz Indonezije, Papue Nove Gvineje, i jedina je vrsta eukaliptusa koja se prostire na severnoj hemisferi. Odlikuje ga višebojna kora koja sadrži nijanse plave, ljubičaste, narandžaste i kestenjaste boje. Uspeva na punom suncu i ne podnosi mraz.
Mrtva stabla na specifičnom glinenom terenu u pustinji Namib.
Takozvana plešuća šuma na Kurskoj prevlaci u Krasnodarskoj oblasti
Baobab na Madagaskaru. Postoji osam vrsta baobaba od kojih je šest sa Madagaskara. Interesantan je po tome što pravi rezerve vode unutar stabla. Neki botaničari tvrde da je starost koju može doživeti baobab, nekoliko hiljada godina. Nacionalni je simbol Madagaskara.
Korenje drveća na hramovnom kompleksu Ta Prom u Kambodži.Ta Prom je u stanju u kojem je pronađen: fotogenična i atmosferska kombinacija drveta koje rastu iz ruševina i okoline džungle učinile su ga jednim od najpopularnijih hramova Angkora.
Drvo života u Bahreinu je visoko 9,75 metara i staro preko 400 godina. Nalazi se na brdu u pustoj oblasti Arapske pustinje. Drvo je obilno prekriveno zelenim lišćem. Zbog svoje starosti i činjenice da je to jedino veliko drvo koje raste na tom području, drvo je lokalna turistička atrakcija i svake godine ga poseti oko 65.000 ljudi.
9/15
© AP Photo / Peter Morrison
Na ovoj fotografiji snimljenoj 16. juna 2014. godine nalazi se živopisni drvored bukovih stabala, 50 milja severno od Belfasta u Severnoj Irskoj. Drvored je prikazan u drugoj sezoni „Igre prestola“ kada Arja Stark pobegne iz Kings Lendinga.
Podno zmajevog drveta na ostrvu Sokotra u Jemenu. U šumama zmajevog drveta skoro da nema mladica i novih stabala. Neki naučnici za to krive nedostatak vode koji je uzrokovan sve manjom sezonskom oblačnošću i predviđaju da bi mnoga staništa mogla da nestanu za manje od stotinu godina.
Šuma bambusa u Japanu. Zvuk vetra u ovoj šumi toliko je poznat i važan u Japanu da ga je japanska Vlada zaštitila i proglasila jednim od stotinu zvukova koji moraju biti očuvani. U zvuku vetra i prekrasnoj prirodi posetioci mogu uživati tokom prijatnih šetnji po dugačkim uređenim stazama.
Džinovske sekvoje u Nacionalnom parku Josemiti. Josemiti je poznat po predivnim predelima i po šumama sekvoje. To je jedan od najpoznatijih i najposećenijih parkova u Sjedinjenim Američkim Državama.
Savijena drveća na rtu Sluop point na Novom Zelandu. Ekstremni vetrovi koji udaraju u tačku nagiba tako su snažni i uporni da se drveće koje tamo raste oblikuje u čudne i prelepe uvrnute oblike. Sama stabla tamo ne bi postojala da farmeri nisu uzgajali male mladice drveća da bi svojoj stoci ponudili predah od jakih vetrova.
Drveće i obliku boce je simbol Sokotre i raste samo tamo. Debela baza sa uskim vratom na vrhu zaista pdseća na bocu. Listovi su debeli i mali. Pošto je u toj oblasti nedostatak vlage, debeli mesnati listovi i stabljike omogućavaju duže održavanje tečnosti.
Cvetanje japanske trešnje u nemačkom gradu Bonu.
#/media/File:Tree_of_Life_in_Bahrain.JPG){kind=link}