Potpisivanju sporazuma u Ruskom domu u Beogradu prisustvovali su šef agencije „Rosotrudničestvo“ Eleonora Mitrofanova, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, zamenik predstavnika za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije Nikolaj Balašov i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin.
Ovim krunišemo našu dosadašnju istoriju i kulturu, koja je u mnogo čemu bila, jeste i ostaje zajednička, poručio je poglavar SPC. Kada se završi Hram Svetog Save, on će biti i ruski i srpski hram na slavu pravoslavlja, a najveći pravoslavni hram oslikan mozaikom, rekao je Irinej.
On je podsetio da je ruski predsednik Vladimir Putin, kada je prvi put došao u Hram i video da je ogroman, upitao ko će to da ukrasi. "Odgovorio sam mu: uz Božju pomoć — mi, ali nadamo se i vašoj pomoći. „Budet“, uzvratio je Putin, i to „budet“ se polako ostvaruje", ispričao je patrijarh.
Zahvalivši se kompaniji „Gaspromnjeft“, ali i patrijarhu Irineju i Srpskoj crkvi, Eleonora Mitrofanova je rekla da Hram Svetog Save ima ogroman značaj za čitav pravoslavni svet, ali da je i simbolična činjenica da se sporazum popisuje uoči 20. godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
„Upravo to što se sećamo ovih događaja tera nas da se sa odgovornošću odnosimo prema pitanjima očuvanja tradicije“, primetila je Mitrofanova.
Ona je kasnije, u izjavi novinarima, precizirala da sporazumom predviđeno izdvajanje sume od šest miliona evra.
Protojerej Balašov, koji je preneo pozdrave ruskog patrijarha Kirila, takođe je podsetio na tragično bombardovanje Beograda.
„Nezakonita agresija protiv suverene države u centru Evrope donela je užasne posledice i odnela mnoge živote, a i dalje ih odnosi“, rekao je Balašov i dodao da su se tada „svetske sile zla obrušile na srpski narod, koji je hrabro branio svoje pravo na život i pravo da živi u zemlji svojih predaka“.
RPC je tih strašnih dana bila srcem i dušom uz srpski narod, rekao je Balašov i podsetio da je tokom bombardovanja, u aprilu 1999. pokojni patrijarh Aleksij Drugi boravio u Beogradu.
Nikola Selaković, koji je i član komisije za prijem radova na Hramu Svetog Save, nazvao je rusko-srpsku saradnju na njegovom ukrašavanju „bratskim podvigom zajedničke gradnje u vremenima kad su drugi rušili“.
Dodao je da je potpisivanje sporazuma istorijsko jer je produžetak pomoći koju je obećao predsednik Putin, ali i da je Srbija odlučila da pomogne radove u Hramu.
„Uveren sam da ćemo u skorom vremenu sa obojicom predsednika i obojicom patrijarha prisustvovati osvećenju Hrama i da će tada svi koji nisu verovali u reči Fjodora Dostojevskog da će lepota spasiti svet biti svesni toga kada zakorače u Hram Svetog Save, koji će zablistati mozaicima, delom umetnika Nikolaja Muhina“, rekao je Selaković.
Nastavak radova na hramu je, prema njegovim rečima, potvrda bliskosti i uzvišenog prijateljstva Srbije i Rusije, srpskog i ruskog naroda, a koji su u ovom momentu na istorijskom vrhuncu. Kada Hram bude završen, postaće možda i najveća potvrda pravoslavnog identiteta Srbije i Beograda, „mesto bratske ljubavi, molitve, pomirenja i mira“, uveren je ovaj zvaničnik.
Rok za završetak radova
Nikola Selaković očekuje da će radovi na Hramu biti u potpunosti završeni u toku sledeće godine.
Precizirajući u izjavi za Sputnjik šta je tačno predviđeno da se radi, nakon potpisivanja današnjeg sporazuma, generalni sekretar predsednika Srbije je rekao da će se završavati ukrašavanje mozaikom oltarskog dela hrama i jednog dela centralnog naosa u tehnici mozaika, kao što je započeto i sa radovima u kupoli.
Površina koja će biti rađena iz ove donacije je oko 2.000 kvadratnih metara, precizirao je Selaković, koji je koordinator sporovođenja radova od strane države. On je izrazio uverenje da će uz pomoć Ruske Federacije, ali i, kako je primetio, „ozbiljno veliku“ pomoć Vlade i predsednika Srbije, u toku sledeće godine biti završen najveći deo radova ne samo na ukrašavanju hrama mozaikom, već i na izradi ikonostasa, patosa, svih pratećih radova koji se tiču grejnih instalacija, osvetljenja, ozvučenja Hrama.
Dodao je da u istom roku očekuje završetak ulaznih vrata na Hramu i preostalih radova u kamenoj plastici.
„Do jeseni ove godine ćemo završiti najveći deo mozaika koji se tiče potkupolnog prostora, oltara i nosećih pilona“, rekao je Selaković.
