Pre svega, kako je rekao, zbog nedužnih ljudi koji su izgubili živote, koje ubice nazivaju kolateralnim žrtvama.
To je, smatra Kapuralin, bio klasičan primer rata za prostor, s ciljem prodora krupnog kapitala na Istok, ali i kažnjavanja SRJ kao jedinog bastiona nakon promena devedesetih, koji je bio brana za instaliranje interesa novog svetskog poretka.
Agresiju na SRJ on vidi kao vojno-politički događaj bez presedana u novijoj istoriji.
„Napadnuta je suverena država SRJ, koja ničim nije ugrožavala NATO, a nastavak je usledio devet godina kasnije otimanjem njenog dela teritorije da bi na KiM bila instalirana jedna od najvećih NATO baza u tom delu Evrope. Bombardovanje je prestalo posle 78 dana, ali agresija još traje drugim sredstvima“, ocenio je Kapuralin.
On je, kao ruganje nauci, zdravoj pameti, ali i žrtvama NATO-a, ocenio njegov najnoviji stav da osiromašeni uranijum nije opasan po zdravlje ljudi i podsetio na to da su upravo američki vojnici posebno bili zaštićeni u kontaktu sa tom municijom i kontaminiranim zemljištem.
Gost iz Hrvatske je, međutim, skeptičan po pitanju daljih dešavanja, podsećajući da se posle Velikog rata očekivalo da je takav rat nemoguće da bude ponovljen. Dok god u društvu bude klasa, biće i rata, zaključio je Kapuralin.
