U Deklaraciji je konstatovano da Srbija ima pravo da traži naknadu štete, kao i pravnu i krivičnu odgovornost lidera NATO-a i njenih članica koje su učestvovale u agresiji.
— Neodložno je procesuiranje svih odgovornih za zločine prema srpskom narodu. Tokom 79 dana bombardovanja stradalo oko 4.000 ljudi, od kojih 89 maloletne dece i teže ranjeno 6.500. Direktna materijalna šteta iznosila je 100 milijardi dolara, a dugotrajno je upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom i drugim sredstvima u visokom stepenu zagađena životna sredina i masovno ugroženo zdravlje ljudi.
— NATO kao relikt Hladnog rata treba raspustiti, a strane vojne baze ukinuti, uključujući i Bondstil na Kosovu i Metohiji. Agresijom 1999. na Srbiju, odnosno SR Jugoslaviju, postao je osvajački savez odgovoran što su nepoverenje i konfrontacija najdublji od Hladnog rata i što je duboko uzdrman svetski poredak bezbednosti.
— Agresija NATO-a poslužila je kao presedan i model za globalizaciju intervencionizma, obrazac kako se terorizam i separatizam koriste za nasilnu promenu „nepodobnih“ režima i za nametanje geopolitičkih interesa Zapada, pre svega SAD.
— Nasilno oduzimanje Kosova i Metohije od Srbije predstavljalo bi presedan koji bi vodio iscrtavanju novih granica na Balkanu i stvaranje takozvane „Velike Albanije“, a separatističke težnje u drugim evropski i vanevropskim zemljama bile bi intenzivirane.
— Učesnici konferencije zahtevaju da se nova trka u naoružavanju i kršenje međunarodnih sporazuma iz te oblasti hitno zaustavi, a sredstva preusmere za ekonomski razvoj. Založili su se za mirno, političko rešavanje svih međunarodnih problema, uz poštovanje principa međunarodnog prava, povelje UN i odluka Saveta bezbednosti UN.
Konferenciju održanu u Domu vojske u Beogradu organizovali su Beogradski forum za svet ravnopravnih, Klub generala i admirala Srbije, SUBNOR Srbije i Društvo srpskih domaćina.
