Peter Handke je na sebi svojstven način počeo današnje obraćanje konstatacijom „Terate me da govorim engleski“.
Pošto je bilo očigledno da bi hteo da izbegne govor na engleskom, koji naravno zna, ipak se našao i prevodilac za nemački jezik.
Početak izlaganja posvetio je stradaloj deci, kako onoj u Srbiji tako i u drugim ratnim pohodima NATO-a, čija su stradanja posledica takozvanih humanitarnih akcija, kako ih Alijansa odvratno naziva.
Ističući da je prijatelj Srbije, on je rekao da je ona tragična zemlja zbog položaja koji ima, praktično jedna priklještena zona kojoj su Evropa, a posebno SAD učinili veliku nepravdu.
Ta nepravda, objašnjava veliki pisac, podstakla ga je da se informiše o velikoj kulturi koja ovde postoji.
„To je zemlja prošlosti i budućnost. Zahvalan sam što sam mogao da upoznam zemlju sa takvim nebom, kulturom, ne samo manastirima već i literaturom, slikarstvom. Zahvalan sam što sam se upoznao sa delom i životom jedne Nadežde Petrović koja je život dobrovoljno položila tokom Prvog svetskog rata, što sam upoznao veliko delo Andrića, Crnjanskog, Tišme… Zahvalan sam što sam mogao da se upoznam sa velikim piscima, ljudima“, rekao je Handke.
Nije propustio da pomene i Novaka Đokovića, ali i da primeti da je nepravda što je fudbalska reprezentacija Srbije pre neki dan odigrala nerešeno sa Nemačkom.
„Verovao sam u Evropu, ali sam prestao da verujem kada sam u Sloveniji i Hrvatskoj čuo kada su pojedini izjavili da treba da podignu zid od tri metra prema ostatku Balkana“, rekao je Handke, ističući samokritično da se kasno upoznao i o tome šta je bio Goli otok.
Ispričao je kako je u manastiru Manasija sa monahinjom koja je prodavala suvenire pokušao da se sporazume na njegovom slabom srpskom, dok ona nije progovorila engleski.
„Rekla je da je ona iz Severne Irske i da je tu jer obavlja svoju dužnost. Takvi ljudi, to je moja današnja Evropa“, istakao je Handke koji je svoje obraćanje završio na srpskom jeziku, pročitavši kako je rekao njemu omiljenu pesmu „Lajkovačka pruga“. Taj tekst Tozovca je veličanstven jer simbolizuje izolaciju u evropskoj okolini, upravo ono o čemu i ja govorim“, objasnio je slavni pisac kome je predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović uručio Povelju za intelektualnu hrabrost u vreme vladavine sile i laži.
