Prvi put je ova vežba bila pod velom borbe protiv terorizma, da bi ova koja je u toku navodno bila usmerena na reagovanje u brdsko-planinskim uslovima.
Ko je i zašto dozvolio ulazak strane armije na, po međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244, teritoriju Srbije?
Ljuban Karan, bivši oficir KOS-a u penziji, za Sputnjik kaže da je to vid provokacije koji nije mogao da se desi bez odobrenja, pre svega NATO-a. On podseća da je Albanija članica tog vojnog saveza, ali naglašava i da ovo nisu vežbe pod zastavom NATO-a, već pod nacionalnim zastavama.
„Bez saglasnosti Kfora i NATO-a albanska vojska nije mogla da dođe na teritoriju Kosova. Dakle, oni su morali da daju saglasnost te vrste. Oni nas u stvari navikavaju na prisustvo albanske vojske na Kosovu. Ovaj put to može da bude pod maskom sporednih vojnih vežbi. Samo izvođenje ne mora biti direktna opasnost po Srbiju, ali opasnost je u tome što nas navikavaju na albansku vojsku na Kosovu, da bismo mi to prihvatili kao nešto normalno“, smatra naš sagovornik.
Karan podseća da iako prema Rezoluciji 1244 određeni broj pripadnika srpske policije i vojske može pod upravom Kfora da bude legalno prisutan na Kosovu i Metohiji, to se ne dešava, jer to Priština ne dozvoljava. U tom kontekstu, on ovo vidi kao dvostruke aršine koje strane sile sprovode na Kosovu.
„Prema Rezoluciji 1244 Kosmet je srpska teritorija, a ovo što oni rade, jeste čista provokacija koju je vrlo teško izdržati. To je provokacija do te mere da vam strana vojska, koja je još pritom neprijateljska i koja nam ne želi dobro, ulazi na Kosmet kao da je to stvarno njihova teritorija, kao što planiraju da to zaokruže u okviru neke njihove ’velike Albanije‘. Tako da nije toliko problem što oni to rade, već što međunarodni faktori koji bi to trebalo da zabrane, osude i spreče, na sve to ćute. Na Zapadu se to sve posmatra kao normalna vežba koja nema veze sa albanskim aspiracijama. To nije tačno“, navodi on.
Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji, ovaj čin Albanije vidi kao presedan u međunarodnim odnosima na evropskom prostoru.
„Naime, taj sâm akt jeste povreda Ustava i suvereniteta Republike Srbije i mislim da organi Srbije treba da reaguju i da iskažu svoj stav i prema međunarodnim institucijama, i Ujedinjenim nacijama, i prema Kforu, i samoj Albaniji. Ovakav postupak bez odobrenja Beograda je nerazuman, a posebno bez odobrenje Kfora, jer je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244“, napominje naš sagovornik.
Profesor Kovač kaže da što se tiče bezbednosnog i političkog aspekta, sâm pristup albanske vojske na teritoriji Kosova i Metohije jeste simboličan, ali i opasan.
„Na taj način Albanija direktno pred međunarodnom javnošću iskazuje svoje pretenzije i u spoljnopolitčkoj dimenziji se ponaša kao da je to deo njene buduće državne teritorije. To je ta konceptualna ideja o pripajanju Kosova posle rešavanja njegovog statusa u tu jedinstvenu albansku državu u životu“, napominje dr Kovač.
On podseća da su Albanija i Kosovo najavili integracije na više nivoa javno i u krajnjem slučaju on smatra da mi treba kod velikih sila da tražimo da se iskaže adekvatan stav, jer je suverenitet Srbije povređen.
Drugim rečima, nema nijednog razloga da albanska vojska bude na Kosovu osim ako nije okupatorska, a ovi potezi Albanije su maltene na granici sa nezvaničnom objavom rata Srbiji.
