Ministarstvo je naglasilo da motivacioni deo izrečene presude Mehanizma zahteva pažljivo proučavanje.
„Međutim, sažetak objavljen na sajtu potvrđuje ozbiljne nedoslednosti koje su od samog početka pratile Karadžićev proces. Baza dokaza izaziva ozbiljne sumnje“, naglašava se u komentaru.
Ministarstvo ukazuje na to da je Mehanizam, preuzimajući nedostatke Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i slepo sledeći njegovu antisrpsku politiku, preferirao da ignoriše ove okolnosti i još jednom pokazao pristrasnost tandema Tribunal—Rezidualni mehanizam.
Tokom zasedanja Rezidualnog mehanizma za krivične sudove o slučaju bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića svesno su izbačene nezakonite akcije zemalja NATO-a tokom vojnih operacija na prostoru bivše Jugoslavije, navodi Ministarstvo.
Ministarstvo je dodalo i da haško pravosuđe nije pokazalo pravo raspoloženje za otkrivanje brojnih zločina komandanata Bošnjaka i kosovskih Albanaca.
„Namerno su izbačene protivpravne radnje zemalja NATO-a tokom vojnih operacija u bivšoj Jugoslaviji. Iako je dobro poznato da su razmere civilnih žrtava i uništavanje civilne infrastrukture kao posledica tih akcija, uključujući kontaminaciju značajnih područja osiromašenim uranijumom, veoma značajni“, saopštilo je Ministarstvo.
Karadžić je osuđen na doživotni zatvor prema 10 od 11 tačaka optužnice za različite zločine u Bosni i Hercegovini protiv Muslimana i Hrvata u periodu 1992—1995. Na taj način je Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove pooštrilo kaznu iz 2016. godine, kada je bivši lider bosanskih Srba proglašen krivim, između ostalog za etničko čišćenje, masovnu deportaciju ljudi i genocid u Srebrenici i osuđen na 40 godina zatvora. Presudu iz 2016. osporila je i optužba koja je zahtevala doživotnu kaznu, i odbrana, koja je zahtevala oslobađanje. Karadžić nije priznao krivicu.
