Film prikazan u prepunom Sava centru kod mnogih gledaoca probudio je snažne emocije i teška sećanja na dane NATO agresije čiju 20. godišnjicu obeležavamo ove nedelje. Volgin u izjavi za Sputnjik ističe da ekipa filma nije namerno ciljala da premijera padne u vreme godišnjice.
„Dugo smo radili na filmu i to je jednostavno sticaj okolnosti, tako je ispalo. Prvobitno smo planirali da film počnemo da prikazujemo u zimu 2018. godine, ali kako je rad na njemu tražio jako mnogo grafike, malo se oteglo. Iskreno govoreći, malo smo i strepeli da se emitovanje filma ne poklopi sa godišnjicom jer je to veoma bolna tema, posebno za Srbiju“, priznaje ruski režiser.
Film koji je već imao premijeru u Rusiji govori o tajnoj operaciji u Prištini na kraju NATO intervencije u bivšoj Jugoslaviji, kada je specijalna grupa pripadnika ruskih desantnih snaga dobila naređenje da zauzme prištinski aerodrom Slatinu i drži ga do dolaska ruske jedinice iz sastava mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini.
Prema rečima Volgina, scenario jeste zasnovan na realnim događajima, ali je ipak reč o umetničkom filmu, a u „srpskoj liniji“ korišćeni su i dokumentarni kadrovi.
„Tri godine smo radili na filmu i tri godine faktički pisali scenario zato što smo sve vreme nešto menjali i poboljšavali, jer postoji i srpska strana koja se vrlo zahtevno odnosila prema svojoj liniji i nadam se da će srpski gledaoci taj rad prepoznati“, kaže režiser.
Na pitanje koliko ljudi u Rusiji znaju o tragičnim zbivanjima u bivšoj Jugoslaviji 1999. godine, Volgin odgovara da je pokoljenje njegovih roditelja sve znalo i snažno preživljavalo, ali da savremene generacije ne znaju za to, jer se i najstrašniji događaji brzo zaboravljaju, ali da je upravo zato potrebno podsećati na njih.
Film je i podsetio na scene Beograda u plamenu, razorenih kuća, granatiranja bolnica, zločine kosovskih Albanaca, ali i na odvažni podvig ruskih vojnika koji su 12. juna 1999. godine preduhitrili NATO snage i osvojili strateški važan aerodrom Slatinu. Na pitanje može li se taj desant shvatiti kao početak nove Rusije koja spoznaje svoju odgovornosti u svetu, Volgin kaže da je to verovatno bio jedan od koraka.
„Rusija tada i Rusija danas — to su različite zemlje. A mi kao velika zemlja kad napravimo neki odgovoran korak to je nepovratan proces“, navodi Volgin.
Za rad sa srpskim delom tima koji je radio na filmu ima samo reči hvale.
„Prijatno sam iznenađen glumačkom ekipom i odgovornošću s kojom su ljudi pristupali svom radu. To je potpuno druga glumačka škola koja se dosta razlikuje od naše. pa smo i mi od njih dosta naučili. a nadam se i oni od nas“, ističe ruski režiser, koji se nada da će srpski gledaoci dobro reagovati na film.
Film rusko-srpske koprodukcije otkupljen je u 30 zemalja sveta. Volgina pitamo kakve reakcije očekuje na Zapadu, budući da je tamo već uobičajena percepcija Srba i Rusa kao „loših momaka“, dok u „Balkanskoj međi“ zapadni lekar sarađuje s Albancem koji se bavi narkotrgovinom.
„Kod nas je malo drukčije. Na Zapadu postoji jasna pozicija da su loši momci tačno određeni ljudi. Kod nas, ako pažljivo pogledate, tako nečeg nema. Kod nas postoje banditi, ali mi ne stavljamo žig na ljude. I naš tim je internacionalan, u njemu postoji veliki broj pripadnika raznih nacija. Nije važno koje si nacionalnosti, nego ko je kakav čovek i kakvi su njegovi postupci“, zaključuje Andrej Volgin.
U filmu „Balkanska međa“ glume Miloš Biković, Milena Radulović, Miodrag Radonjić, Aleksandar Srećković Kubura, a sa ruske strane Anton Pampušni i Goša Kucenko, dok se u epizodnoj ulozi pojavljuje i Emir Kusturica.
