Vlada Hrvatske je na sastanak pozvala Savez antifašističkih boraca, predstavnike jevrejske zajednice i predstavnike Srba i Roma. Međutim, predsednik Koordinacije Jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjen Kraus je odbio Plenkovićev predlog, prenosi Tanjug.
„Mi ne možemo biti u istoj koloni. Ne možemo biti sa njima zbog Blajburga i ustaškog pozdrava“, poručio Kraus u izjavi za hrvatski portal „Indeks“.
Plenković, naime, smatra da bi bilo dobro da ove godine bude organizovana zajednička komemoracija u Jasenovcu.
„To bi bili važni iskoraci i za pitanje sećanja, pomirenja i osude zločina koji su se dogodili u Jasenovcu“, istakao je Plenković.
„Indeks“, međutim, primećuje da, sudeći prema odgovoru Krausa, jevrejska zajednica ne veruje Plenkoviću.
Poslednjih nekoliko godina, zbog protivljenja jevrejske i srpske manjinske zajednice upotrebi ustaških simbola i pokliča, komemoracija u Jasenovcu u aprilu se održavala u tri, pa i više kolona.
Tako su pre ili posle državne komemoracije na jasenovačko stratište posebno odlazili predstavnici jevrejske manjine sa predstavnicima Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske i Srpskim nacionalnim većem.
„Mi ne možemo da budemo u istoj koloni dok se izjednačavaju žrtve, naglašavam, Blajburškog polja i rasnih zakona NDH i logora Jasenovac i dok je ’za dom spremni‘ jednima ustaški pozdrav, a drugima prihvatljiv uprkos ustavnim i zakonskim odredbama i odluci suda Saveta Evrope u Strazburu“, jasan je Kraus u izjavi za „Indeks“.
Još zamerki na Plenkovićevo političko delovanje
Kraus ističe još dve velike zamerke zbog kojih ne mogu biti u koloni sa predstavnicima Plenkovićeve Vade, prenosi hrvatski portal.
„Sve dok su u školama u upotrebi udžbenici izdavača ’Alfe‘ i istoričara S. B. i M. J. i dok je na mestu voditelja odeljenja za informisanje HDZ-a osoba kao što je Andrej Rora, mi ne možemo u istu kolonu“, kaže Kraus, ne isključujući mogućnost da će se to možda jednog dana i dogoditi.
Kraus u svom odgovoru spominje udžbenik istorije za 8. razred osnovne škole u kojem su crkva, Alojzije Stepinac i sveštenici predstavljeni kao veliki antifašisti, a zločinačka priroda ustaškog režima je relativizovana.
Reč je o udžbeniku izdavačke kuće „Alfa“ koji su pripremili istoričari Stjepan Bekavac i Mario Jareb.
Kraus takođe spominje i slučaj Andreja Rore koji je 1996. godine objavio seriju feljtona u časopisu „Nezavisna država Hrvatska“, koji je iz emigracije u Zagreb preselio Srećko Pšeničnik, zet Anta Pavelića.
Predstavljen kao student i urednik biblioteke „Znameniti Hrvati islamske vere“, seriju feljtona je počeo da objavljuje 10. aprila 1996. godine. U tekstu prepunom pohvalnih epiteta za potpredsednika vlade NDH Džafer bega Kulenovića, Rora je pisao o borbi Hrvata i bosanskih muslimana za Pavelićevu tvorevinu.
