Krimski referendum je održan 16. marta 2014. godine, a dva dana kasnije je potpisan ugovor o prijemu poluostrva u sastav Ruske Federacije i stvaranju dva nova subjekta — Republike Krim i Sevastopolja, grada sa federalnim statusom.
Koje države će postati glavni trgovinski partneri Krima u 2019. godini?
— Jedan od glavnih pravaca u radu na spoljnotrgovinskim odnosima jeste razvoj i jačanje trgovinskih veza sa Sirijom. To je važno i za oživljavanje rada brojnih krimskih luka. Već sada veliki obim robe ide u Siriju, a krimsko-sirijski trgovinski dom će umnogome ubrzati proces i učiniti ga efikasnijim.
Završavamo sve administrativne procedure i registraciju našeg trgovinskog doma. Predstoji nam otvaranje filijale u Siriji i značajno povećanje osnivačkog kapitala. Konkretni instrument koji će olakšati prevoz robe biće zajednička plovidbena kompanija. Pregovori o obliku rada i osnovnim principima su završeni i ova kompanija će uskoro biti registrovana. Naši planovi predviđaju i saradnju među brojnim lukama Krima i sirijskog lučkog grada Latakije, gde postoje odlični višenamenski terminali.
Koliko je Krim danas interesantan strancima?
— Posle 2014. godine, prosečno 100 do 150 delegacija poseti Krim svake godine. Tokom poslednjih pet godina, Krim su posetili ljudi iz celog sveta.
Na poluostrvu rade desetine kompanija sa inostranim učešćem, najpre su to evropske firme. Nećemo govoriti koje su to kompanije konkretno, niti ko su njihovi vlasnici, ali broj kompanija sa inostranim učešćem raste konstantno, uprkos sankcijama. Prošle godine poluostrvo je posetilo oko sedam miliona turista, od toga milion stranaca. Interesantno je da je čak 80 odsto inostranih poseta iz Ukrajine. Raste broj turista iz Kine. Izgradnja Krimskog mosta je značajno olakšala dolazak turista na poluostrvo.
Da li turisti odlaze zadovoljni sa Krima?
— Inostrani turisti sa Krima odlaze oduševljeni tempom korenitih promena u regionu. Ostavlja ih bez daha Krimski most, novi aerodrom u Simferopolju. Svuda su nove škole, putevi, bolnice, hramovi.
Stranci takođe pozitivno ocenjuju i ubrzanu izgradnju saborne džamije, uprkos tvrdnjama vlasti iz Kijeva da se muslimanima na poluostrvu navodno uskraćuju prava. Naprotiv, na Krimu su brojne nacionalne i religiozne zajednice potpuno slobodne u svakom pogledu.
Zašto ukrajinski turisti, uprkos svemu, ipak biraju Krim kao destinaciju za odmor?
— Krim je za mnoge Ukrajince postao primer uspešnog razvoja, i mnogi uz dozu zavisti priznaju da bi voleli da se i njihova država tako razvija. Međutim, naši uspesi iritiraju kijevske nacionalistički orijentisane vlasti, koje na sve moguće načine pokušavaju da onemoguće odlazak Ukrajinaca na rusko poluostrvo.
Mislim da će posle izbora u Ukrajini, bez obzira na to ko preuzme vlast, ljudski, porodični, humanitarni odnosi stanovnika Krima i Ukrajinaca, koje mi i dalje smatramo bratskim narodnom, jačati i pozitivno se razvijati.
Osim trgovine, kakvi još odnosi povezuju Krim i Siriju?
— Sirijska deca koja su mnogo propatila tokom rata, kao i mnogi sirijski vojnici, dolaze u banje i lečilišta na Krimu, na oporavak. Ove posete se realizuju na osnovu zvaničnog poziva koji je predsednik Republike Krim Sergej Aksjonov uputio tokom boravka u Siriji.
Da li postoje šanse da se u muzeje širom poluostrva konačno vrate eksponati iz kolekcije skifskog zlata, na koje takođe pretenduje Ukrajina?
— Prema međunarodnom pravu, svi eksponati koji su bili poslati na gostovanje u muzeje u Holandiji, moraju biti vraćeni krimskim muzejima. Konvencija Uneska jasno je istakla pravo naroda na zaštitu i očuvanje sopstvenih kulturnih vrednosti. Kolekcija skifskog zlata predstavlja deo arheoloških nalazišta sa Krima i samo narod Krima ima pravo na nju.
Ipak, u sve ovo se umešala politika. Političke zahteve Kijeva bih okarakterisao kao pokušaj pljačke. Sa ovakvim stvarima nema šale, i moraju se strogo poštovati međunarodna pravila. Kolekcija mora u celini biti vraćena na Krim, a to će onda biti ispravno i pravedno.
Da li će Krim podržavati svoje sunarodnike koji žive u Ukrajini?
— Podrška dubinskim vezama sa ukrajinskim narodom je jedan od najvažnijih zadataka krimskog civilnog društva. Krim je primer uvažavanja zajedničkih odnosa između Rusa i Ukrajinaca. Ukrajinski jezik ima status zvaničnog jezika na Krimu, i mi značajno podržavamo ukrajinsku kulturu.
