Specijalni koštani cement se već decenijama koristi u medicini, to je zlatni standard u lečenju osteoporotičnih preloma kičme, koji su najčešći kod starije populacije. Naš sagovornik koristi ga uspešno i u lečenju tumora, posebno kod mlađih ljudi, koji su često i paralizovani. Ova metoda kod raka se pokazala veoma uspešnom iz dva razloga, kaže doktor Zagorac.
„Prvo što je minimalno invazivna, praktično ne pravimo nikakav rez, već pod kontrolom rendgena ulazimo u pršljen, sve pratimo na ekranu i cementiramo ga. Pacijent posle toga odmah ustaje, nema ležanja, posle operacije ide kući. A sam efekat koštanog cementa je dvojak — prvo da zaista stabilizuje pršljen iznutra, da ga cementira, a kada dolazi do stezanja cementa, on daje određenu temperaturu koja sprži tumorske ćelije ili nervne završetke koji su odgovorni za bol“, objašnjava naš sagovornik.
Svakoga dana operiše u Urgentnom centru. Intervencije traju i do pet, pa i šest sati, neprekidno je na nogama, kako bi se zaštitio od zračenja nosi izuzetno tešku olovnu kecelju, a godišnje obavi od 150 do čak 200 operacija. Vikendom gostuje na jednoj privatnoj klinici.
Iako bi mu stalni rad u privatnoj praksi obezbedio više novca, Zagorac kaže da nema nameru da ode iz Kliničkog centra Srbije, jer je srećan što radi u najvažnijoj medicinskoj ustanovi u zemlji, na kojoj se i edukovao. „Učio sam od profesora Bumbaširevića, profesora Kadije i Tulića, a oni su me podržali i da iz inostranstva donesem nove metode i ideje, kao i dr Milenko Savić sa VMA“, kaže ovaj stručnjak.
„Primenio sam dosta novih metoda u Urgentnom centru, upravo zahvaljujući takvom stavu i dogovoru. Uz to, Klinički centar je univerzitetska klinika, sada sam ušao i u nastavu na Medicinskom fakultetu, to mi je veliki podstrek za dalje napredovanje, školovanje novih generacija“, kaže doktor Slaviša Zagorac.
Ovaj specijalista ortopedije sa traumatologijom školovao se u Srbiji i Nemačkoj, gde je neko vreme i radio, ali je odlučio da svoje znanje primenjuje isključivo u našoj zemlji, a od nedavno ga prenosi i novim generacijama. Na pitanje zašto nije ostao tamo gde su bolji uslovi, Zagorac kaže da nije zlato sve što sja.
„Kad uveče dođete sa te klinike u inostranstvu, imate glavobolje i niste opušteni, pod stresom ste iz raznih razloga, to nije to. Vratio sam se ovde i zasnovao porodicu, imam troje dece, normalne uslove za život. Ako se moja deca smeju, ako su srećna i ja s njima zadovoljan, valjda je to to, nevezano od novca i uslova. I ovde se radi na boljim uslovima, ne možemo da odemo i da iz neke tamo zemlje govorimo kako je Srbija loša. Koliko god može, čovek ovde treba da pronalazi pozitivne stvari, da sve gura pozitivnom emocijom. Ipak je ovo naša zemlja“, kaže ovaj mladi stručnjak.
Dodaje da je, bez obzira na odlazak stručnjaka iz zemlje, na Ortopedskoj klinici Urgentnog centra u Beogradu poslednjih godina trend prijema velikog broja mladih lekara koji su raspoloženi da daju sve od sebe za dobrobit pacijenata. Doktor Zagorac kaže da je to zasluga Ministarstva zdravlja i ustanove u kojoj radi, da uporedo sa novim dijagnostičkim aparatima pristižu i novi ljudi.
Iako je spinalna hirurgija u poslednjih dvadeset godina doživela procvat, naš sagovornik kaže da se ljudi i dalje plaše operacije kičme, jer bi mogli da ostanu nepokretni, ali da za to nema razloga.
„Sve operacije radim sa mikroskopom, mogućnost greške je minimalna. Dosad, hvala Bogu, nisam imao slučaj da je pacijent zbog pogrešnog poteza ostao oduzet. Ta predrasuda se polako razbija, u današnje vreme trpeti bol u kičmi je kazna, nema potrebe za tim“, kaže ovaj hirurg.
Na kraju razgovora za Sputnjik dodaje da je ključ za bolove u kičmi, posebno u donjem delu leđa, u zaboravljenoj fizičkoj aktivnosti, posebno najmlađih, koji ne trče, ne znaju kako je hodati bosonog ili popeti se na drvo.
„Ima jedna izreka koja kaže 85 odsto ljudi u svetu ima bol u kičmi, a ostalih 15 nema kompjuter“, kaže doktor Zagorac.