Sociolog dr Slobodan Reljić ocenjuje da samo korišćenje pojmova poput „malignog uticaja“ govori o određenom stepenu inferiornosti američke propagandne operacije.
„Amerikanci sad ulaze u problem — treba im što veća operacija, a sve manje ima para za takve stvari. Napravili ste taj mehanizam i morate da ga održavate, a sad imate i drugu stranu i sve se komplikuje. Isticanje tog malignog uticaja postaje tragikomično. Kad mi Amerikanci utičemo, kad bacamo osiromašeni uranijum to je zdravo, kad neko drugi o tome govori, to je maligno“, konstatuje Reljić u emisiji „Sputnjik intervju“.
Američka propaganda, kako kaže, više nema operativnost, a ako je problem što se pojavljuju i drugi pogledi na svet to znači da više ne može da izdrži konkurenciju.
Istoričar Saša Adamović podseća na izreku da se često kaže da neke ljude možete da lažete neko vreme, ali da sve ljude ne možete da lažete sve vreme.
„Očito je da je zapadna propaganda došla u terminalnu fazu kad poslednjih godina pokušava da laže sve vreme sve ljude. Krčag ide na vodu dok se ne razbije. Zapad koji je u nekoj vrsti silazne putanje više nema snage da zadrži monopol koji je imao naročito od 1991. godine i propasti SSSR-a. U međuvremenu su se pojavile neke druge velike sile koje traže mesto pod suncem i jako dobro su osporile taj medijski monopol“, konstatuje Adamović.
Stanje na Zapadu je takvo da su ljudi prezasićeni onim što rade njihove političke elite, smatra Adamović.
„Odjednom i demokratija postaje sumnjiva, odjednom ljudi izlaze na izbore i ne glasaju onako kako očekuju njihove liberalne elite — jer ovo je sukob između liberalne nedemokratije i neliberalne demokratije, kako je rekao Viktor Orban. I to je upravo taj veliki ideološki sukob u kojem je ta zapadna paradigma još prilično jaka i može da izdvoji i 500 miliona dolara. Međutim, da izdvoje i milijardu kako bi pojačali nešto što je ljudima već preko glave — to su bačene pare“, uveren je Adamović.
Opisujući situaciju u Evropi, Reljić kaže da su u toku veliki lomovi, a da poverenje u Ameriku kao apsolutnog hegemona počinje da se urušava, pre svega s pojavom Vladimira Putina.
„Meni je Putin uvek ličio na ono kao kad imate u ulici da neko prodaje ciglu i svi misle da moraju da kupuju. Onda se pojavi neki dečko i kaže: ’Ja neću da kupim ciglu‘. To se desilo u Minhenu 2008. godine. Onda su rekli: ’E sad ćete videti šta će da mu urade‘. Prođe godina, dve i ništa mu ne urade, a onda svi počinju polako da shvataju da ne moraju da kupuju ciglu“, slikovito objašnjava Reljić.
U osvrtu na činjenicu da je u isto vreme kad Amerika izdvaja stotine miliona dolara za antirusku propagandu i Evropski parlament usvojio nacrt rezolucije u kojoj naziva Rusiju „osnovnim izvorom dezinformacije u Evropi“, Adamović kaže da bi bilo dobro da za to predoče i neke dokaze, ali da, baš kao u američkoj priči o ruskom uticaju na predsedničke izbore, tih dokaza nema.
„I ono što je za nas važno jeste da se govori o ruskom malignom uticaju na Balkanu, a ne treba nam duga istorijska pamet da shvatimo da su upravo SAD nakon pobede u Hladnom ratu gde god su bile ostavljale pustoš“, navodi Adamović.
Komentarišući izjavu pomoćnika američkog državnog sekretara Metjua Palmera da Brisel radi sa Vašingtonom na zajedničkoj strategiji na Balkanu koji „Rusija želi da zadrži u haosu“, Reljić ocenjuje da ako se gleda poslednjih 20 godina bivše Jugoslavije postoji „samo maligni uticaj SAD i Evrope“.
„Oni su ovde napravili haos i drže nas pozavađene i mire nas. Ovo što mi sad imamo to je način kako su SAD uredile Balkan i svako ko to pokušava da promeni za njih jeste maligni“, primećuje naš sagovornik.
Najveća moć te propagande to što se mi još ne usuđujemo da mislimo, jer kad „oni ovde traže red treba ih pitati do čega je njihov red doveo, a to su građanski rat, raspad zemlje, poništavanje međunarodnog prava“, napominje Reljić, a Adamović zaključuje:
„Nema te propagande i nema tog novca koji će biti uložen u takvu propagandu koja će naterati Srbe da doživljavaju kao prijatelje sve oni koji od Srbije otimaju KiM i pokušavaju da unište Republiku Srpsku.“
