Posle dve decenije vladavine, alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika odlučio je da odustane od kandidature za peti predsednički mandat. Teško bolestan (2013. doživeo je moždani udar), Buteflika se u javnosti pojavljivao retko, a poslednje obraćanje javnosti imao je još pre pet godina. Zbog toga je prozvan „fantomskim predsednikom“.
Uprkos svemu tome, Buteflika je najpre odlučio da se kandiduje i na izborima ove godine, koje je zakazao za 18. april, što je uzrokovalo da građani Alžira izađu na mirne proteste. Posle tri nedelje najmasovnijih protesta u istoriji Alžira, Buteflika je odlučio ne samo da odustane od kandidature, već i da odloži izbore i da zakaže konferenciju o budućnosti zemlje.
Kombinacija bolesti i političkog pritiska učinila je da Buteflika odustane od kandidature, kaže Marko Gagić iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„Takođe, moguće je, s obzirom da su izbori odloženi, da se radi o Buteflikinom političkom manevru. Pitanje je koliko je i da li će istrajati da održi reč. Možda se neće kandidovati, ali s obzirom da izbora neće biti onda kada su bili zakazani, to ostavlja prostor za razvoj situacije na različite načine“.
Buteflika se, izgleda, suočio ne samo sa pritiskom građana koji protestuju, već i sa pritiskom unutar vladajuće elite.
Jedna od naznaka za tako nešto može da bude i govor načelnika Generalštaba alžirske armije generala Gaida Salaha, koji je, obraćajući se načelnicima alžirskih vojnih škola u nedelju, dan pre nego što je Buteflika obznanio da odustaje od kandidature, naglasio da vojska deli „iste vrednosti i principe“ sa građanima.
Nešto ranije Salah je drugačije istupao, pa je proteste nazvao „sumnjivim pozivima za navodnu demokratiju“, koji „Alžirce guraju u nepoznato“.
Preokret kod generala Salaha znak je da Buteflika sadašnje proteste neće preživeti kao što je preživeo prethodne, ocenjuju inostrani mediji. Masovni protesti nisu bili uobičajeni u Alžiru, u kome je od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962. na vlasti Nacionalni oslobodilački front.
Za vreme demonstracija poznatih kao „Crni oktobar“ 1988, ubijeno je više od 500 ljudi; nakon toga usledio je vojni udar iz 1992. i građanski rat. Protesti berberskog naroda Kabile iz 2001. („Crno proleće“) takođe su ugušeni u krvi — ubijeno je blizu 200 ljudi, a protesti iz 2011. (Arapsko proleće) i iz 2015. (protiv eksploatacije gasa iz škriljaca) ugašeni su istom brzinom kojom su se i rasplamsali. Arapsko proleće, prema tumačenjima, u Alžiru nije uspelo zbog još uvek otvorenih rana iz građanskog rata devedesetih.
Upravo zbog uloge u okončanju krvavog građanskog rata, Buteflika je zaradio poštovanje mnogih svojih sunarodnika. Kada je vojska 1992. izvršila državni udar protiv islamskih fundamentalista koji su pobedili na izborima, počeo je građanski rat koji je odneo između 150.000 i 200.000 žrtava. Buteflikin plan za pomirenje ponovo je ujedinio naciju.
Međutim, vreme se promenilo i politička stabilnost očigledno više nema prioritet nad građanskim slobodama u očima mnogih Alžiraca. Grupe za zaštitu ljudskih prava optužuju Butefliku za autoritarnu vladavinu, onemogućavanje radnika da formiraju nezavisne sindikate, brutalne mere protiv mirnih protesta, zakone koji ograničavaju slobodno izražavanje, uključujući i zatvorske kazne za širenje informacija koje mogu da štete „nacionalnom interesu“ ili su uvredljive za vojsku ili policiju.
Uz to, ekonomska kriza proizašla iz naglog pada cena nafte, potkopala je Buteflikine napore da održi političku stabilnost u zemlji. Stopa nezaposlenosti je oko 12 odsto, a stopa nezaposlenosti mladih je oko 29 odsto.
Fransis Žil, istraživač u Centru za međunarodne odnose u Barseloni i stručnjak za Severnu Afriku, naglašava da se Alžir suočava sa najmasovnijim demonstracijama od sticanja nezavisnosti. On za francuski kanal „Frans 24“ kaže da je alžirska vlast u panici.
„Kada pogledate ko demonstrira, kada vidite da udruženje veterana (rata za nezavisnost) napušta Butefliku, zaista stičete utisak da pacovi napuštaju brod“, kaže Žil i dodaje da su protesti do sada bili mirni, a da policija nije reagovala — nepoznanica je jedino da li je to zbog toga što su dobili takva naređenja ili se policajci intimno slažu sa demonstrantima.
Prema Gagićevim rečima, trenutna situacija u Alžiru je nejasna.
„Svakako da postoji doza sreće i doza optimizma zbog Buteflikine najave da se neće više kandidovati, ali situacija ostaje nejasna i čeka se njen dalji razvoj. Izbora neće biti i ne zna se kada će biti, bez obzira što se na Buteflikinu odluku gleda kao na pozitivan korak, ne može se sa sigurnošću reći u kom će se smeru situacija razvijati“, ocenjuje on.
Ono što je izvesno, jeste da i demonstranti i vlast pozivaju na nenasilje i dijalog. Strategija demonstranata od samog početka nemira bili su nenasilje, pozivi na dijalog sa vlašću.
O izborima sada malo ko govori, dok je pažnja više usmerena na konferenciju o budućnosti zemlje, na kojoj bi glavna tema trebalo da bude rasprava o novom alžirskom ustavu.
Za predsedavajućeg konferencije određen je prominentni alžirski diplomata Lahdar Brahimi, svetskoj javnosti poznat kao specijalni izaslanik Arapske lige u Siriji i specijalni predstavnik UN za Avganistan. Brahimi je takođe bio specijalni izaslanik UN u Iraku nakon pada Sadama Huseina.
„Čuo se glas naroda“, rekao je Brahimi alžirskoj nacionalnoj televiziji posle sastanka sa Buteflikom u ponedeljak, „Mladi koji su izašli na ulice, delovali su odgovorno i predstavili pozitivan imidž zemlje. Sada krizu treba pretvoriti u konstruktivan proces.“
Stabilnost na koju poziva Brahimi od izuzetne je važnosti i za evropske zemlje, za koje je Alžir jedan od glavnih snabdevača gasom — trećina gasa u Evropu stiže iz ove zemlje (Španija zadovoljava polovinu svojih potreba za gasom upravo iz Alžira).
Za sada je gotovo izvesno da Buteflika više neće biti predsednik ove nekada moćne gusarske kraljevine, koja je u svojoj istoriji prošla kroz periode zavisnosti, prvo od Osmanskog carstva, a kasnije od Francuske sa kojom je vodila krvavi rat za nacionalno oslobođenje.
Vlast Nacionalnog oslobodilačkog fronta je očigledno na zalasku, ali neizvesno je ko će naslediti Butefliku. Ono što daje nadu, jeste činjenica da je pokrenut proces dijaloga o budućnosti zemlje, iz kojeg se može izroditi novi kvalitet.
