U intervjuu za list Ministarstva odbrane Rusije „Krasna zvezda“, Popov je upozorio da vojne opasnosti koje dolaze iz SAD i NATO-a već predstavljaju vojnu pretnju za Rusiju. Pojačane taktičke grupe bataljona multinacionalnog sastava od po hiljadu vojnika raspoređene su u baltičkim državama, istakao je on.
Sprovodi se američka inicijativa „Tri za 30“, koja predviđa spremnost za korišćenje 30 mehanizovanih bataljona, 30 avijacionih eskadrila i 30 borbenih brodova zemalja bloka u roku od 30 dana. Sistem transatlantske preraspodele snaga za pojačanje iz SAD i Kanade u Evropu, kao i raspoređivanje velikih koalicionih grupa na granici s Rusijom ponovo je oživljen kao tokom Hladnog rata.
Prema rečima Popova, pored dva štaba multinacionalnih divizija koje NATO već ima, „Severoistok“ u Poljskoj i „Jugoistok“ u Rumuniji, rukovodstvo Severnoatlantskog saveza odlučilo je da formira i štab multinacionalne divizije „Sever“, u bazi danske motorizovane pešadijske divizije.
„Njena operativna grupa, sudeći po izveštajima medija, raspoređena je 8. marta ove godine u selu Adazi u Letoniji“, dodao je Popov. Za njega je to još jedan primer širenje američkog sistema protivraketne odbrane.
Ruski vojni eksperti te najnovije poteze zapadne Alijanse tumače kao „deo strategije prinudne sile“.
Direktor Centra za vojno-politička istraživanja MGIMO Aleksej Podbereškin smatra da je cilj takvih akcija Alijanse prisiljavanje Rusije da prihvati pravila koja su karakteristična za vladajuću elitu zapadnih zemalja.
„U poslednjih pet godina tenzije su eskalirale, što je suština strategije prinude. Cilj te strategije je prisiljavanje Rusije da prihvati pravila, norme i vrednosti koje su karakteristične za vladajuću elitu SAD i njihovih saveznika. Oni jasno stavljaju do znanja da će Rusija, ako ne prihvati taj sistem, silom biti naterana na to. Atmosfera pritiska vojne sile ne može biti takva ako je pretnja nerealna. To se ne odnosi samo na zemlje NATO-a. I bivše neutralne države, kao što je Švedska, već ulaze u tu orbitu. Treba shvatiti da se radi o širokoj vojno-političkoj koaliciji koju su SAD formirale na antiruskoj osnovi“, rekao je Podbereškin za Sputnjik.
Ruski vojni eksperti navode da kao odgovor na dejstva NATO-a Rusija jača pozicije na zapadnim pravcima, konkretno u Kalinjingradskoj oblasti. Povećava i moć Baltičke flote, a postavljaju se i novi raketni sistemi „Iskander“. Završeno je i stvaranje čvrstog radarskog polja blizu granica Rusije, što garantuje otkrivanje balističkih raketa iz svih pravaca.
Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da širenje Severnoatlantskog saveza na Istok ne treba shvatati kao na provokaciju usmerenu protiv Rusije.
Predsednik Komisije Saveta Federacije za informacionu politiku Aleksej Puškov je isticao da širenje NATO-a na Istok predstavlja pretnju za Rusiju, s obzirom da je ukupna snaga Alijanse kada je reč o konvencionalnom oružju višestruko veća od mogućnosti Rusije.
On je ukazao na to da je uključivanje novih zemalja u Alijansu pretnja za Rusiju, pogotovo kada su u pitanju planovi za uključivanje Ukrajine i Gruzije u Severnoatlantski savez. Puškov je podsetio da se takvi planovi prave još od 2008. godine.
NATO svoje aktivnosti u blizini zapadnih granica Rusije naziva „obuzdavanjem ruske agresije“, iako je Moskva više puta izjavljivala da Rusija ne predstavlja pretnju ni po koga, ali i da neće zanemariti akcije koje su potencijalno opasne za njene interese.
NATO je još lideru Sovjetskog Saveza Mihailu Gorbačovu dao usmeno obećanje da se „ni za inč neće širiti ka Istoku“, ali ga je obmanuo. Smatra se da je Gorbačov najveću grešku napravio što nije tražio pisane garancije za to. Uprkos tome što zvaničnici NATO-a tvrde da je ta priča o neširenju Alijanse na Istok mit, o tome postoje čak i dokazi među arhiviranim materijalima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti u SAD.
Očigledno je da su aktivnosti SAD usmerene na očuvanje dominantne uloge u Evropi i svetu, a one se sprovode pod izgovorom izmišljene ruske pretnje.
Alijansa je poslednjih godina aktivno raspoređivala snage na teritoriji zemalja NATO-a kao što su Poljska, Estonija i Letonija, a rukovodstvo NATO-a to pravda time da se vojnici tamo nalazi na rotacionoj osnovi, što je u skladu sa Osnivačkim aktom Rusija–NATO.
Dve vojne sile su još 1997. u Parizu potpisale Osnivački akt Rusija–NATO, kojim se Alijansa obavezala da neće razmeštati krupne vojne formacije i taktičko atomsko oružje na teritoriji novih država-članica. Drugim rečima, taj dokument zabranjuje stacioniranje značajnijih vojnih snaga u Centralnoj i Istočnoj Evropi, u blizini ruskih granica.
