„Uslovni otpust biće mogućnost, a ne obaveza. To je međunarodni standard“, dodao je profesor Bejatović, koji je i predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu i član radne grupe za izmene Krivičnog zakonika.
Svaki osuđenik na doživotni zatvor moći će posle 25 godina provedenih iza rešetaka da napiše molbu, a da li će biti i pušten na slobodu uz uslov da ne ponovi krivično delo, o tome će odlučiti sud.
Uvođenje doživotnog zatvora rezultat je potrebe za strožom kaznom kada je reč o počiniocima najtežih krivičnih dela, a obično su to zločini koji potresaju javnost, kao što su ubistva dece.
Bejatović smatra da izvesnost otkrivanja i kažnjavanja više utiče na potencijalne buduće počinioce krivičnih dela nego visina propisane kazne.
„Statistički imamo povećanu efikasnost krivičnog postupka, ali to je zbog toga što je veliki broj sporazuma sa tužilaštvom i oportuniteta krivičnog gonjenja, ali kada je o klasičnim procesima reč, nema bitnijih pomaka u povećanju efikasnosti krivičnih postupaka. U 50 odsto slučajeva koje smo analizirali u istraživanju, proces je trajao duže od dve godine, a u više od 10 odsto duže od pet godina“, kazao je on.
On navodi da sudovi imaju poprilično širok prostor za slobodno odlučivanje, kako u pogledu izbora vrste krivične sankcije, tako i u pogledu odmeravanja kazne.
