Višegodišnje rasprave o reformi Evropske unije nikako da se privedu kraju. Štaviše, one se nastavljaju unedogled — svaki evropski lider kao da ima svoje viđenje budućnosti kao zajedničkog projekta evropskih nacija.
Francuski predsednik Emanuel Makron svoju političku karijeru između ostalog vezao je i za zadatak da baš on bude taj čiji će plan i vizija buduće političke porodice evropskih naroda biti oni koji će biti prihvaćeni od svih članica EU i njenih političkih lidera.
Makron, međutim, kao da nije računao na nemački faktor, koji je ostao u najmanju ruku skeptičan prema ambicijama francuskog predsednika. Nemačka kancelarka Angela Merkel bila je suzdržana prema Makronovim ambicioznim planovima da od EU napravi više centralizovanu tvorevinu sa jakim socijalnim funkcijama.
Merkelova se opredelila pre za simboličko ojačavanje francusko-nemačkih veza kroz potpisivanje novog Jelisejskog ugovora, nego za konkretne poteze reforme EU kroz Makronov model.
Njena naslednica na mestu šefa Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Anegret Kramp Karenbauer kao da je otišla korak dalje od svoje političke majke, pa od Francuske, pod velom žrtve za evropsku stvar zahteva da se odrekne mesta stalne članice Saveta bezbednosti UN.
To bi mesto, prema njenim rečima izrečenim u jednom novinskom članku, trebalo da pripadne EU.
„Evropski centralizam, evropski etatizam, nacionalizacija dugova, evropeizacija socijalnih sistema i minimalna plata — to bi bio pogrešan put“, poručila je Kramp Karenbauerova.
Ona se založila za oštriju migracionu politiku i za više odbrambeno-političke saradnje, međutim, iznela je i zahtev da se sedište Evropskog parlamenta (EP) u Strazburu ukine, kao i da se Francuska odrekne stalne stolice u SB u korist EU.
Politikologu Aleksandru Paviću čini se da je zahtev za prepuštanjem stalnog mesta u SB elegantan način da se odbaci Makronov plan za reformu EU.
„Nova šefica CDU je ipak konzervativnija nego što je to Makron i nema isti pogled na mnoge stvari kao što ima Makron, koji je čist globalista. Ovaj zahtev je nešto što Francuska apsolutno ne bi mogla da prihvati zato što bi to bio udarac za njen prestiž. Biti jedna od pet stalnih članica SB je stvar nacionalnog prestiža. To je ekskluzivan klub“.
S obzirom na to da nemački političari nisu neinteligentni, dodaje Pavić, radi se o elegantnom negativnom odgovoru Makronu, koji ne samo da nije na istim ideološkim pozicijama nego i gubi popularnost u svojoj zemlji. Zašto bi Nemačka vezivala svoju sudbinu za jednog sve nepopularnijeg nacionalnog lidera, pita se Pavić.
