I dok biskup Engelbert Gugenberger tvrdi da ništa ne može da promeni njegovu odluku, predsednik parlamenta Gordan Jandroković tvrdi da će komemoracija biti održana i da će sabor biti pokrovitelj.
Povodom zabrane održavanja komemoracije u Blajburgu, planirane za 18. maj ove godine, oglasilo je hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova saopštenjem za austrijske medije, u kojem izražavaju duboko žaljenje zbog percepcije događaja u austrijskoj javnosti, koja u okupljanju na Blajburškom polju vidi „fašističku zabavu“, „najveće okupljanje neonacista u EU“, „skup ekstremne desnice“ ili „skup ustaša“.
Zamerajući na takvom tumačenju komemoracije, u austrijskim medijima iz MVEP kažu da je mogućnost održavanja ovakvog skupa u Austriji smatrana „pomakom u smislu demokratskog razvoja i kao takvog ga poštuju“.
„Blajburško polje za Hrvate predstavlja simbol masakra i mučenja i simbol povrede ljudskih prava. Stoga smo zgranuti prigovorom da se na Blajburgu slavi fašizam, što stvara pogrešnu predstavu o Hrvatskoj i Hrvatima. Pogrešnoj slici o Hrvatskoj doprinose i prigovori da komemoracija na Blajburškom polju, na kojoj učestvuje veliki broj vernika, šteti ugledu Crkve i da se tu radi o ’političkoj instrumentalizaciji‘ i delu ’političko-nacionalnog rituala‘“, navodi se u saopštenju tog resora.
Suprotstavljajući se tome, iz MVEP su apelovali na medije da se, kako kažu, distanciraju od „jednostranog i neodrživog okrivljavanja, što je ne samo u interesu Hrvata u Hrvatskoj, već i Hrvata koji žive u Austriji“.
S druge strane, biskup Katoličke crkve u Koruškoj objašnjava da je odluka o zabrani doneta i da zasigurno niko neće moći da je poništi.
Da zabrana nije doneta, Gugenberger kaže za hrvatske medije, biskupiji bi u tom slučaju prebacili da ne drži distancu od fašizma.
Ističe da su događaji na Blajburškom polju poslednjih godina bili sve više prožeti političkim manifestacijama.
Eventualno izdavanje dozvole, kaže Gugenberger, značilo bi da Katolička crkva u Koruškoj instrumentalizuje jednu misu u političke svrhe i, kako kaže, nedostatak distance prema fašističkom svetonazoru.
Gugenberger je to rekao za „Jutarnji list“, a na pitanje zašto je zabrana došla baš ove godine, on je rekao da je analiza prošlogodišnjeg događaja pokazala da je ta manifestacija politički instrumentalizovana i time, kako je rekao, šteti ugledu Katoličke crkve.
Gugenberger je, inače, upravitelj Koruške biskupije Gurk Klagenfurt, koji je prošle sedmice hrvatskim biskupima uputio pismo, kojim im jasno zabranjuje slavljenje mise prilikom komemoracije na Blajburškom polju.
Precizirao je i da zasad ne postoji nikakva šansa da Biskupija kojom upravlja promeni svoju odluku u vezi sa misom u Blajburgu.
On je rekao da je ovih dana razgovarano sa predstavnicima hrvatske i austrijske biskupske konferencije i da su tom prilikom razmatrane i druge mogućnosti zadržavanja sećanja na žrtve.
Hrvatska biskupska konferencija se, kaže, složila da će razmotriti i druge mogućnosti.
„Nažalost, Katolička crkva u Koruškoj više nije mogla da podržava takav način sećanja na žrtve, jer su događanja na Blajburškom polju poslednjih godina bila sve više prožeta političkim manifestacijama“, rekao je Gugenberger za „Jutarnji“, koji podseća da su iz njegove biskupije još ranije poručili da su neprijatno iznenađeni tonom reakcije hrvatskih biskupa na odluku o zabrani.
Upitan da li je bilo političkih pritisaka za donošenje takve odluke, biskup je samo odmahnuo rukom i dodao:
„Katolička crkva Koruške garantuje da za ovakvu odluku nije postojao nikakav politički uticaj.“
I dok Hrvatska biskupska konferencija, kao i organizatori i pokrovitelji, tvrde da su ustaški i nacistički simboli poslednjih godina u Blajburgu retkost, gradonačelnik tog grada Štefan Visočnik kaže da je imidž Blajburga u svetskoj javnosti narušen baš zbog komemoracije.
„Mi ovde imamo problem: kada na ’Guglu‘ upišete Blajburg, na prvoj stranici izađe da je to mesto susreta nacista. To nije dobro za nas i za našu promociju. Mi imamo prijatelje u Hrvatskoj, imamo bratsku opštinu Lovran, mi smo dole, oni su tu. Nemamo ništa protiv mise za umrle i pale, samo ne mogu dolaziti neonacisti iz cele Evrope. A tu je problem što organizator ne može to da zabrani“, jasan je Visočnik.
Prvi čovek hrvatskog parlamenta Gordan Jandroković kaže da će ta institucija biti pokrovitelj komemoracije u maju i da nema dileme da će ona biti održana.
Međutim, penzionisani biskup Mile Bogović smatra da bi ta, kako kaže, loša odluka Crkve u Koruškoj, mogla da bude „dobra prilika za Hrvatsku“.
Mogli bismo, kaže, da se oslobodimo neugodnih uslovljavanja i da naš narod prihvati neko bolje rešenje, odnosno da se komemoracija iz Blajburga premesti u Crkvu hrvatskih mučenika u Udbini.
