Hrvatska nema nameru da odustane od, kako je oni nazivaju, komemoracije u Blajburgu i pored činjenice da je Katolička crkva u Koruškoj (Austrija) odbila ranije ovog meseca molbu Hrvatske biskupske konferencije za održavanje ovogodišnje mise na Lojbaškom polju, pored Blajburga, zbog političke instrumentalizacije tog događaja. Ovo je danas potvrdio Predsednik hrvatskog Sabora i generalni sekretar HDZ-a Gordan Jandroković, uz tvrdnju da će komemoracija na Blajburškom polju u Austriji biti održana i da će hrvatski Parlament biti pokrovitelj.
U ovom ne bi bilo ničega spornog da se ceremonija, koja se održava svake godine u ovoj oblasti, nije pretvorila u veličanje ustaštva, ali i fašizma, s obzirom da je na ovom mestu u jednom od poslednjih okršaja saveznika i fašista pred kraj rata 1945. poginulo najviše domobrana i ustaša koji su bili na strani Adolfa Hitlera.
Zašto je i pored svega ovoga Hrvatskoj toliko stalo da se ovaj događaj obeleži?
Dr Milan Gulić iz Instituta za savremenu istoriju nije iznenađen, niti misli da je neka novost upornost Hrvatske u vezi sa ovim događajem.
„Novost nije ni to što je Hrvatska država spremna da finansijski i organizaciono preko hrvatskog Sabora pokriva ovu manifestaciju. Meni je novost da je Crkva u Austriji reagovala i to je zadalo ozbiljan udarac samoj manifestaciji na Blajburgu“, navodi on.
Naš sagovornik kaže da treba napomenuti da je u jednom periodu, dok je vlast u Hrvatskoj bila drugačija, finansiranje ove manifestacije bilo ukinuto.
„Dakle, šta je to što se pokušava uraditi? S jedne strane kroz komemoraciju na Blajburgu Hrvatska pokušava da prikaže da se radi o ljudima koji su nastradali, pošto su na Blajburgu bili obični ukućani. Sa druge strane, pokušavaju da u potpunosti sakriju činjenicu da se u stvari radilo o poraženoj vojsci poražene Nezavisne Države Hrvatske, zemlje koja je bila poslednji saveznik Adolfa Hitlera“, objašnjava dr Gulić.
To je, kako kaže, zamagljivanje nečega što je bilo nesumnjivo kroz komemoracije žrtava, na šta imaju pravo.
„Tek ukoliko u potpunosti razjasnimo šta se tu desilo i ko su ljudi koji su tu ubijeni i kome se drži komemoracija i na kakva način, možemo pričati o nekom normalnom obeležavanju stradalih“, smatra on.
Dr Gulić je uveren da ovim insistiranjem Hrvatska ne dobija nikakvu korist, već da sami sebi nanose vrlo ozbiljnu spoljnopolitičku štetu. On dodaje da se posle negativne poruke iz Austrije treba zamisliti kakvu to poruku Hrvatska želi da pošalje.
„Međutim, sve to treba uzeti u kontekst sveukupne situacije u Evropi i videti i da se Hrvatskoj i pribaltičkim državama dozvoljava da poprilično koketiraju sa fašizmom kroz drugačiju vizuru Drugog svetskog rata i manje se čuditi nekim stvarima“, primećuje naš sagovornik.
On ističe da kada kaže da se dopušta koketiranje sa fašizmom, misli pre svega na to da je u delu Evrope tako nešto poželjno, posebno u državama koje su isturene ka Istoku, jer je koketiranje sa fašizmom i drugačija vizura Drugog svetskog rata uvek udar na onoga ko je u potpunosti doneo slobodu u tim krajevima, a to je Sovjetski Savez, to jest, Rusija.
„Tako da će prosto Evropa zažmuriti na marševe u pribaltičkim državama ili na samu komemoraciju na Blajburgu, koja se 2018. ili 2008. ni najmanje nije razlikovala“, zaključuje dr Gulić.
Jandroković je inače ostao pri izjavi da je glavni cilj da se održi komemoracija žrtvama koje su ubijene na kraju Drugog svetskog rata.
Ovu manifestaciju Hrvatska podržava od 1991. godine, a obavezno svakog 12. maja, kada se i obeležava ovaj događaj, na skupu učestvuju i službeni predstavnici Hrvatske. Godine 1995. Hrvatski sabor je doneo odluku o obeležavanju Spomen-dana na žrtve Blajburga.
