Prema njegovim rečima, 89 odsto Krimljana je reklo da bi, kao i 2014. godine, izabralo ujedinjenje poluostrva s Rusijom. Za alternativnu varijantu, odnosno za Krim u sastavu Ukrajine, glasalo bi tri odsto žitelja Krima, rekao je Fjodorov.
„Kada bi u narednu nedelju ponovo bio održan referendum na Krimu s istim pitanjima kao i 2014. godine, mogu uvereno da prognoziram da bi nivo onih koji su glasali za ujedinjenje (s Rusijom) bio još veći“, dodao je Fjodorov.
Prema njegovim rečima, 2015. godine tokom iste ankete 90 odsto ispitanika je reklo da bi glasalo za ujedinjenje s Rusijom, a 2016. godine taj procenat je bio 89 odsto.
Telefonska anketa sprovedena je na Krimu 10. marta. U njoj je učestvovalo 1.600 ispitanika starijih od 18 godina. Fjodorov je naglasio da je reč o reprezentativnom uzorku.
Krim je postao ruski region posle referenduma održanog u martu 2014. godine. Ogromna većina birača Republike Krim i Grada Sevastopolja izjasnila se za ulazak u sastav Rusije. Krimske vlasti su referendum organizovale nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine.
Ukrajina i dalje Krim smatra svojom, privremeno okupiranom teritorijom. Rukovodstvo Rusije je u više navrata saopštilo da su žitelji Krima demokratskim putem, u potpunom skladu s međunarodnim pravom i Poveljom Ujedinjenih nacija glasali za ujedinjenje s Rusijom.
