Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je da je Priština, šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, donela platformu kojom se on potpuno negira, čime je jasno potvrdila da nema nameru da sprovodi svoje obaveze.
To nas, kako je rekla, dovodi u neobičnu situaciju da u našim pregovorima sa EU imamo poglavlje 35, koje bi trebalo da prati implementaciju onoga što je dogovoreno u okviru Briselskog sporazuma i koje je za nas kao zemlju-kandidata uvek bilo naznačeno kao jedno od najvažnijih poglavlja.
Ministarka Joksimović je navela da Srbija „očekuje da se više to pitanje ne postavlja u našim pregovorima, dokle god je situacija takva da jedna strana potpuno negira i na kraju ne sprovodi Briselski sporazum“.
Da li je moguće da EU izađe u susret Srbiji i da izbaci kosovski problem iz Poglavlja 35, pa samim tim i iz daljih evropskih integracija?
Profesor međunarodnog prava Bojan Milisavljević za Sputnjik objašnjava paradoks da je Poglavlje 35 sa jedne strane za nas ključno za proces pridruživanja EU, a sa druge strane, mi ne možemo sami da utičemo na taj proces.
„Dakle, na njega utiče i EU, što je i logično, ali i prekid dijaloga Beograda i Prištine, koji je direktno vezan za Poglavlje 35. Molba naše ministarke za EU je potpuno razumna, jer ako vas neko jednostrano blokira, onda vi ne možete ništa ni da uradite kako biste ostvarili uslove iz Poglavlja 35. Opet, EU je tu ugovorna strana i kao takva ima i obaveze da na neki način privoli Prištinu da poštuje Briselski sporazum. Ako EU to nije u mogućnosti, onda ne može ni da zahteva ostvarenje Poglavlja 35 za Republiku Srbiju“, objašnjava profesor Milisavljević.
Naš sagovornik smatra da je poziv ministarke Joksimović da EU povuče konkretan potez realan i logičan. Na pitanje kakav bi mehanizam bio primenjen ukoliko bi EU prihvatila našu sugestiju, Milisavljević kaže:
„EU ima mehanizme jer sa, jedne strane, pregovara sa nama, a sa druge strane je sa Prištinom zaključila sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tako da ona ima svakako načine da privoli Albance da poštuju neke stvari, posebno kad je reč o carini na uvoz srpske robe jer su uveli takse potpuno suprotno svim postulatima EU. Zalažu se za bezgranični prostor, a u isto vreme imamo Prištinu, koja diskriminiše proizvode“, napominje naš sagovornik.
Znači, zaključuje Milosavljević, glavni problem je u EU koja nema jedinstven stav, a dopušta jednoj strani da se tako ponaša i ne čini nikakve napore da to spreči, a može.
Koordinatorka Nacionalnog konventa za EU Nataša Dragojlović podseća da su oni još pre godinu dana postavili pitanje da li je Briselski dijalog klinički mrtav. Dakle, mnogo pre nego što je Priština izašla sa platformom. Njena zamerka je što Srbija nema svoju Platformu jer je ubeđena da bi tako svi bili načisto i koje su naše pregovaračke pozicije. S obzirom na situaciju, dodaje ona, deluje da nema nade da neko natera Prištinu da primeni Briselski sporazum, posebno Zajednicu srpskih opština.
„Sada možda jeste trenutak da se preispita proces i da se od EU traži da se izjasne da li je Briselski sporazum uopšte više predmet pregovora i razgovora i da li se kroz Poglavlje 35 i dalje primenjuje dijalog ili više sve to nema nikakvog smisla. U kom mehanizmu unutar EU bi se to rešilo ne znam jer mislim da EU nije imala takvih slučajeva, ali bi oni sigurno našli način. Ali to bi značilo da su ovi pregovori u kojima posreduje Federika Mogerini na temu Briselskog sporazuma — završeni“, kaže naša sagovornica.
Ona je skeptična da bi Mogerinijeva pristala na takav scenario, jer je izborna godina, a ona je na kraju mandata.
