„Naš pravni tim nije dobio (potvrdu) da sam ja na crvenoj listi. Sigurno će Crna Gora zatražiti crvenu Interpolovu listu, ali to znači samo da ja neću moći da putujem van Britanije. Do sada sam praktikovao da putujem po Evropi, dolazio sam i u region dosta puta“, rekao je Knežević u intervjuu za RTS.
Na pitanje da li bi se moglo dogoditi da ga britanske vlasti izruče Crnoj Gori po tajnoj poternici, kao što su to učinile sa vlasnikom „Agrokora“ Ivicom Todorićem, koji je izručen Hrvatskoj, Knežević kaže da on ima drugačiju situaciju.
„Ja sam britanski državljanin i uživam sva prava i zaštitu ovde u Britaniji i moj tim advokata radi na tome i to hipotetički može da se desi, ali mora da prođe kroz sudski proces koji će imati neko svoje trajanje, jer je ovo pravna država i moraće Crna Gora da pokaže dokaze za to za šta me optužuje i zašto su istražne radnje pokrenuli“, ističe Knežević.
Naglašava da je protiv njega još nema optužnice i da je sve na nivou istrage i medijskih spekulacija.
Govoreći o tome kako je došlo do sukoba sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem i do toga da ga DPS sada označava kao „odbeglog tajkuna koji pokušava da skine sa sebe odgovornost“, Knežević kaže da DPS sada mora da ima neku taktiku odbrane, ali da svi znaju da je on karijeru počeo u Srbiji, gde je magistrirao i doktorirao i započeo biznis.
„Sav novac koji sam napravio u Srbiji, na Kipru, u Londonu i Rusiji investirao sam u Crnu Goru i bio sam angažovan oko pravljenja projekta nezavisne Crne Gore, gde sam mislio da predsednik Đukanović, tada premijer, može da bude kao ličnost koja može Crnu Goru da izvede na jedan novi, evropski put i da se Crna Gora osamostali“, tvrdi Knežević.
Naveo je da je poslednje četiri godine dolaskom nekih tabloida osetio kako se situacija prema njemu menja i da odnos Đukanovića prema njemu počinje da bude drugačiji nego ranije, kada su blisko sarađivali.
Kaže da se sa Đukanovićem poslednji put video u novembru i da mu je tada rekao da trpi strašnu torturu policijskog tima i istražnih organa, kao i da ga je zamolio da učini nešto da se to ne radi.
„On mi je rekao: ne, moraš da shvatiš da ja više nemam moć koju sam imao, sad sam predsednik države, nisam u izvršnoj vlasti i nisam u mogućnosti da pomognem bilo šta, jer moraćeš sam da se izboriš, a osim toga, dosta me povezuju sa tobom u nekim relacijama i hteo bih da pokažem da to nije tačno i da se distanciram od tih stvari, jer sad nisu stvari kao što su nekada bile, kad smo mogli mnogo toga da uradimo zajednički“, rekao je Knežević.
Specijalno tužilaštvo Kneževića sumnjiči za proneveru skoro dva miliona evra i da je na čelu kriminalne organizacije koja se bavila pranjem novca, ucenama, utajama poreza i koja je navodno oprala preko pola milijarde evra, a istraga je pokrenuta, proveravaju se i drugi ljudi.
„Uopšte ne bežim ni od kakve krivične odgovornosti, prvo su rekli da se sumnjičim za pranje dve milijarde, pa onda 500 miliona, da bi se na kraju optužnica svela na utaju poreza 1.800.000 u privatnoj kompaniji, nanošenje štete u privatnoj kompaniji i podstrekivanje drugih na krivično delo“, kaže Knežević i navodi da su sada dodate još neke krivične prijave.
„Ja uopšte ne smatram da za mene postoji ikakva opasnost, spreman sam da na sve te njihove optužbe odgovorim, naši pravni timovi rade na tome, a posebno što oni nemaju ni ljude ni stručnjake koji mogu da provere to poslovanje i radi se o kadrovima koji su davno iz prošlosti, koji čak ne koriste ni kompjuter, a kamoli da razumeju šta je I-komerc“, smatra Knežević.
Ističe da je ponudio tužilaštvu da svedoči putem video-linka, budući da je u Londonu.
„Kako stvari stoje, oni se plaše mog svedočenja putem video-linka, sigurno ne mogu kontrolisati šta bih mogao reći i više bi voleli kada bi me držali u Spužu i pod lisicama doveli da me saslušaju u Podgorici, ali ne očekujem da će oni prihvatiti saslušanje video-linkom“, kaže Knežević.
Ukazao je da je, kada je istraga protiv njega pokrenuta i kada su ušli privremeni organi u banke, shvatio da su njegovi ugled i reputacija poljuljani i u zemlji i u inostranstvu.
„Ja sam u to ime bio u Crnoj Gori i pokušavao sam da objasnim nekim ljudima da ću krenuti brutalno prema političkom vrhu i prema svemu tome i da neću dozvoliti da kriminalci i političari koji su povezani sa reketiranjem i sa kriminalom naprave od mene lopova“, naglašava Knežević.
Kaže da je u to ime obišao razne političke adrese, ali da je to više bilo da bi se prenela poruka Đukanoviću o tome šta sprema da uradi nego o što su ti ljudi spremni da reaguju i da mu pomognu.
„Jer ti ljudi su, kako bih ja rekao, Đukanovićeva hobotnica koja deluje samo po Đukanovićevim instrukcijama i naređenju, a inače ti ljudi nemaju nikaku moć da odlučuju“, ističe Knežević.
Po pitanju afere „Koverta“ i tome za šta je bio namenjen taj novac, Knežević kaže da se sa Đukanovićem dogovorio da sa 200.000 podrži lokalne izbore u Podgorici.
„Ja sam im poslao 200.000 dolara, međutim, oni su ih meni vratili, jer ne mogu aktivistima da dele dolare nego su tražili evre. I onda, u toj komunikaciji između mojih vozača i gradonačelnika, on je vratio dolare, mi smo ih zamenili na šalterima banke i onda sam ja, znajući šta mi sprema, spremio neku taktiku svoje odbrane i u poslednjih par godina sam počeo da snimam određene stvari koje sam radio sa Đukanovićem i njegovim režimom“, objasnio je Knežević.
Ukazao je i da je od nekih stranih izvora dobio podatke da će ga Đukanović žrtvovati poput tajkuna da bi pokazao svoju borbu protiv kriminala.
Knežević ističe da je važno da u Crnoj Gori dođe do promena i da je protest koji se održava u Crnoj Gori organizovan od građana.
„Ja finansijski pomažem naše štediše koje su deo protesta i studente Univerziteta Mediteran da bi se pridružili protestu", kaže Knežević.
Naglašava da Milo Đukanović zaboravlja da nije on Crna Gora, kao i da se bori da narod dođe do demokratije i da se Milo Đukanović skine sa vlasti.
„To što sam ja izazvao jeste jedan politički zemljotres koji se ne može zaustaviti, bez obzira na to koliko ja uticao na to ili ne, to je poprimilo razmere koje ima sada veliki protest, uključeno je mnogo nevladinih organizacija, studenata“, naveo je Knežević i dodao da je postao neki simbol otpora protiv Mila Đukanovića.
Knežević je naveo da je 10-15 godina finansijski pomagao Demokratsku stranku u Srbiji, još pre vremena Zorana Đinđića i posle, za vreme Borisa Tadića.
„To je normalna pojava na Balkanu oko finansiranja političkih stranaka“, napominje Knežević.
Na pitanje da li je to bilo transparentno, Knežević odgovara da transparentno ne može da bude kod velikih političkih partija, posebno kod velikih iznosa, kao i da su u pitanju ili tajni računi u inostranstvu ili keš koji se nosi direktno liderima stranaka.
Odgovarajući na pitanje kome je nosio novac u Srbiji, Knežević kaže: „Pa sad, ne bismo otvarali Srbiju, moj fokus je borba protiv Mila Đukanovića“.
Kaže da neko sigurno ima razloga da bude zabrinut, ali da ti ljudi nisu sada mnogo aktuelni i nisu u žiži trenutnih političkih dešavanja.
