„Prelazimo na glasanje o dokumentu u celini. Dokument je odobren“, izjavila je predsedavajuća sednice. Za rezoluciju je glasalo 402 poslanika, 163 je glasalo protiv, a 89 je bilo uzdržano.
Dokument, koji je u martu predstavila letonska poslanica Sandra Kalniete, sadrži formulaciju da „EU treba da bude spremna da nametne dodatne sankcije, uključujući ciljane lične sankcije i ograničenje pristupa finansijama i tehnologiji, ukoliko Rusija nastavi da krši međunarodno pravo“.
Rezolucija je takođe sadržala apel Evropskoj komisiji i evropskoj diplomatskoj službi da „hitno razviju zakonodavne predloge o „zakonu Magnitskog“ (globalni režim sankcija EU za zaštitu ljudskih prava), koji bi omogućili da se uvede zabrana viza i ciljane sankcije“, na primer, „blokiranje imovine“ i imovinskih interesa u okviru nadležnosti EU prema određenim licima“, kao i da se sastavi odgovarajući „spisak sankcija“.
Tekst takođe sadrži tvrdnju da „Severni tok 2“ povećava zavisnost Evropske unije od isporuka ruskog gasa, ugrožava unutrašnje tržište EU i nije u skladu sa energetskom politikom EU ili njenim strateškim interesima, pa se stoga (projekat) mora zaustaviti.
Takođe se navodi da „pri sadašnjim okolnostima Rusija više ne može da se smatra strateškim partnerom“, a kako se principi u sporazumu o partnerstvu i saradnji više „ne poštuju“, sporazum bi trebalo ponovo razmotriti. Evropski poslanici su u rezoluciji pozvali zemlje EU na „dalju koordinaciju i harmonizaciju“ svoje spoljne politike prema Rusiji.
Istovremeno se u dokumentu ističe da je EU „još uvek otvorena za jačanje odnosa i dijaloga i da želi da se vrati na saradnju sa Rusijom kada ruske vlasti ispune svoje zakonske i međunarodne obaveze“.
„Trenutne nesuglasice i sukob između EU i Rusije ne odgovaraju interesima nijedne strane; kanali veze treba da ostanu otvoreni uprkos razočaravajućim rezultatima; nova podela kontinenta ugrožava bezbednost EU i Rusije“, navodi se u rezoluciji.
