Šta će Srbija uraditi posle platforme Prištine o kosovskom problemu? Šta možemo, a šta moramo da uradimo? O tome su u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorili Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ i istoričar Aleksandar Raković. Iz Kosovske Mitrovice uključio se potpredsednik Srpske liste Igor Simić.
Zahvaljujući platformi koju su nedavno usvojile prištinske vlasti, nad dijalogom između Beograda i Prištine spustio se potpuni mrak, smatra Jovanović, a pitanje je hoće li sunce ikada izaći.
Možda bi, kaže on, trebalo misliti o nekom drugom pravcu rešavanja kosovskog problema, sa istim ili drugim partnerima. Ispostavilo se kao tačno upozorenje izrečeno pre šest ili sedam godina, da je Beograd osuđen da isporučuje, a da zauzvrat ne dobije ništa.
Tri strane, Brisel, Vašington i Priština, prema Jovanovićevim rečima, koje imaju jedinstven i kompaktan interes, u pregovorima o konačnom statusu Kosova i Metohije stoje nasuprot Srbiji.
„Svi imaju jedan jedini interes — da nama nametnu tu omču oko vrata, što će reći prihvatanje priznanja ’nove realnosti‘. Sve što su do sada radili vođeno je tim ciljem i bilo je inspirisano isključivo time, a ne nekakvim pravičnim kompromisom. Kompromis je bila magla koja je trebalo da prekrije jedini cilj koji oni imaju. I to više i ne skrivaju“, kaže Jovanović.
Iako čak i sa američke strane postoje spoljne naznake da bi bilo koji dogovor Beograda i Prištine bio prihvatljiv, sve se svodi na to da Beograd mora da potpiše sveobuhvatni i obavezujući sporazum sa Prištinom, što prema Jovanovićevim rečima znači postepeno ujednačavanje Srbije i Kosova u obavezama i pravima kao dve suverene države.
„Mi smo polako, očekujući da će biti principijelnosti na strani naših sagovornika, na to pristali, nesvesni da se polako izjednačavamo sa tom novom realnošću. Oni su sada brutalni, ne samo Amerikanci, nego i Nemci, nekoliko njihovih visokih zvaničnika javno je reklo da se od nas očekuje da priznamo i omogućimo put Prištine u UN, a da u međuvremenu ništa ne delamo da bi druge zemlje povukle to priznanje“, objašnjava Jovanović.
Platformu sasvim sigurno nije pisala sama Priština, dodaje on, a umesto da Beograd pregovara sa Prištinom, trebalo bi da pregovara sa Vašingtonom, mentorom kosovske nezavisnosti. Međutim, Beograd bi trebalo da pregovore uslovi, kako Jovanović kaže, mnogo boljom ponudom SAD.
Platforma je, po njemu, napisana kako bi se Srbiji dozvala nova vrsta teškoća.
„Žele da se zatvore vrata bilo kakvog teritorijalnog kompromisa i da se Srbija, sa ostalim problemima koje ima u zemlji, stavi u stanje unutrašnjeg ključanja i sa daljim slabljenjem bude potpuno spremna da prihvati sve što joj se bude izdiktiralo“, kaže Jovanović.
Srbija prema kosovskom problemu, kaže Raković, posle platforme treba da bude žustrija, pod čim on podrazumeva potrebu da se bude izričitiji prema Albancima, sa svešću u javnosti da iza njih stoji Amerika.
Albanski apetiti sežu mnogo dalje od Kosova, a neko čiji apetiti sežu do Sjenice, prema Rakovićevim rečima, nema namere da se razgraničava. Kosovo nije država, već antidržava stvorena po konceptu sličnom koji je Amerika ponudila mafiji sa Siciliju tokom Drugom svetskog rata. Tada su SAD, u zamenu za podršku savezničkom iskrcavanju na Siciliju, ponudili mafiji da od Sicilije stvore antidržavu Italiji.
„Ovo što smo mi sada dobili, sa Crnom Gorom i albanskim teroristima na Kosovu, to je u stvari to — dve antidržave. Znači, ono što Italija nije dobila 1943, dobili smo mi 2006. i 2008, pa čak i ranije, dok je postojala SRJ. Kao istoričar, prepoznajem taj američki koncept, koji je ispostavljen nama, kada već nije ispostavljen Italijanima“, kaže Raković.
U perspektivi, dodaje on, nema drugog rešenja, osim da se kosovski problem reši, kako kaže, snagom srpske države kada za to budu bili povoljni uslovi.
„Pošto povoljnih uslova neće biti u skorije vreme, onda situaciju treba uvesti u status kvo, a razgovarati svakako. Razgovori neće smetati, ali svaki pokušaj rešavanja u ovom momentu biće na našu štetu, a kada se to reši na našu štetu, onda će dalje i druga pitanja da se rešavaju na našu štetu — i u Starom Rasu, i u Preševu i Bujanovcu ako ne budu bili deo paketa ovog lošeg rešenja, pa i u Vojvodini i Republici Srpskoj“, smatra Raković.
Od platforme Albanci neće odustati, čak i ako se pregovori pokrenu sa mrtve tačke čak i ako budu ukinute takse, dodaje on.
Nema mesta za emotivne i ishitrene poteze, kaže Simić, koji se u emisiju uključio telefonom iz Kosovske Mitrovice. Bez ljudi nema o čemu da se razgovara i ljudi su ono što na Kosovu i Metohiji treba sačuvati, dodaje.
Raspoloženje građana je takvo da smo spremni da ostanemo i opstanemo na ovim prostorima, ali isto tako i da je nasušna potreba sačuvati mir i bezbednost svih, kaže on.
