Reč je o Ibri Ćufuroviću iz Donje Slapnice i Abdulahu Arminu Čurtu iz selefijske zajednice u Ošvama, a njihova deportacija Bosni i Hercegovini realizuje se na osnovu zahteva američkog predsednika Donalda Trampa da sve evropske države preuzmu svoje građane koji su u Siriji bili zarobljeni tokom borbi protiv DAEŠ-a, te da ih procesuira.
Međutim, uprkos tome što su snažne evropske zemlje poput Velike Britanije, Nemačke i Francuske mahom odbile da prime svoje građane koje su bili na sirijskom ratištu, kako za Sputnjik objašnjava dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosti Predrag Ćeranić, slabe zemlje poput BiH to ne mogu da urade, već na ovaj način prihvataju još jedno veliko breme na svoja leđa.
„Sam podatak da su tu ponudu odbile velike zemlje koje imaju daleko kompleksniji i efikasniji sistem bezbednosti dovoljno govori. BiH je prihvatila američku ponudu da prihvati svoje građane koji su se u Siriji borili na strani najpoznatijih terorističkih organizacija poput DAEŠ-a i Al Kaide. To je pre svega jedan udvorički potez od zemlje koja je pokazala da nije spremna, da nema kapacitete da kontroliše radikalizovane osobe“, ističe.
Ćeranić navodi i primer Edina Gačića, koji je takođe bio jedan od povratnika sa ratišta, i koji je usmrtio nekoliko osoba, a potom nakon opsežne policijske potrage bio likvidiran.
„Ja ne vidim mogućnost da institucije BiH mogu da garantuju svojim građanima da će biti bezbedni i da će ova dvojica povratnika biti procesuirana na adekvatan način jer su sve do sada izrečene kazne od organa pravosuđa bile minimalne i blage. Najviša kazna koja je i bila izrečena iznosila je sedam godina zatvora, i to za organizovanje i propagiranje odlaska u Siriju na ratište“, ističe.
Poređenja radi, ukazuje Ćeranić, za istovetno delo u Austriji izrečena je kazna od 20 godina, što samo govori da Bosna i Hercegovina jednostavno nije kadra da se nosi sa tim radikalnim pretnjama, samim tim je i potez Mektića vrlo neozbiljan.
„To je moj stav, pogotovu što ovaj slučaj dolazi u vreme migrantske krize koja tek treba da doživi kulminaciju na prostoru Balkana. BiH je očigledno u najtežoj situaciji – Hrvatska policija čuva svoju granicu, stoga se BiH našla u situaciji da se na njenoj teritoriji stvorio svojevrstan džep, i to u Bihaćkom okruženju, gde se već skupilo oko 5.000 migranata, a taj broj samo raste“, konstatuje.
Ćeranić ukazuje i na problem široke mreže paradžemata, koja postoji na teritoriji BiH, a na koju više niko ne obraća pažnju, imajući u vidu da te strukture, kako tvrdi, sigurno ne stoje po strani kada je reč o „dočeku njihove braće“. Otuda i potreba, dodaje on, da se još jednom ukaže na činjenicu da su nosioci visokih funkcija u sektoru bezbednosti u Bosni i Hercegovini vrlo neoprezni i kratkovidi.
Upitan kako će se njihov povratak odraziti na samu Republiku Srpsku, Ćeranić tvrdi da opasnost svakako vreba, jer ne postoji zid između Federacije BiH i Republike Srpske, već postoji sloboda kretanja, sa jednim izuzetkom, a to je, kako ističe, činjenica da je sistem nadzora u Republici Srpskoj daleko bolji nego na preostaloj teritoriji BiH.
Isti taj Edin Gačić, objašnjava Ćeranić, koji je boravio u Banjaluci, nije mogao da učini ništa, ali čim je otišao u drugi entitet počinio je dva ubistva. U tom smislu Republika Srpska može imati više optimizma jer njena policija zna da radi svoj posao.
„Ako su oni uopšte i uspeli da odu do Sirije, da prevale 3.000 kilometara kako bi se borili za ideje DAEŠ-a, ko nama garantuje da oni u nekom datom trenutku i na određeni signal neće tu borbu početi i ovde, a infrastruktura već postoji“. zaključuje Ćeranić.
