Kakvi su prioriteti Ruske Federacije na Zapadnom Balkanu?
— Rusija je, pre svega, zainteresovana za stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana. To je kompleksan region koji ima malo nesuglasica. To je istorijska realnost. Ovde i do danas postoji značajni konfliktni potencijal. Čak i lokalna eksplozija napetosti, poput lavine može izazvati posledice od regionalnog i čak evropskog značaja. Zato se mi zalažemo za razvoj višestranog dijalog po svim oštrim pitanjima koja se tiču bezbednosti regiona, kako bi se etapno, uzimajući u obzir interese svih država, ojačala stabilnost na Zapadnom Balkanu.
Rusija želi da razvija partnerske odnose sa svim državama regiona. Zainteresovani smo za jačanje uzajamno korisne saradnje u svim oblastima za zajednički interes. Poštujemo težnju zemalja regiona da se integrišu u EU, ali kategorički smo protiv veštačkog bezalternativnog izbora, tim pre ako se on nameće spolja — ili Rusija ili Brisel i Vašington. Vidimo na nizu primera uzajamno korisnih ekonomskih projekata, kako se objektivni nacionalni interesi zapadnobalkanskih država često zamenjuju blokovskim evroatlantskim platformama. Umesto pune saradnje, mi se suočavamo sa politikom sankcija. Na kraju, to protivreči interesima samih regionalnih država. Naravno, takvo stanje stvari nam ne odgovara.
Želeli bismo da vidimo Zapadni Balkan kao teritoriju bezbednosti, stabilnosti razvoja i ravnopravnih mogućnosti uzajamno korisnog partnerstva za sve države.
U Nišu se nalazi Rusko-srpski humanitarni centar. Zapad tvrdi da Rusija traži diplomatski status za tamošnji personal. Kako to komentarišete? Da li taj centar predstavlja pretnju za regionalnu bezbednost?
— Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu je osnovan na osnovu rusko-srpskog međuvladinog sporazuma od 25. Aprila 2012. Godine. Želeo bih da naglasim da je Rusija od samog početka naglašavala punu transparentnost projekta o stvaranju Centra koji je smišljen i realizovan kao zajednička humanitarna misija sa Srbijom, orijentisana na rad na Balkanu i saradnju sa svim zainteresovanim državama. Centar je registrovan kao međunarodna organizacija. On je učestvovao u sprečavanju posledica vanrednih situacija u Srbiji, Grčkoj, Makedoniji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini. Iz tog centra je 2015. godine u Albaniju poslata humanitarna pomoć za nastradale od poplava. U njemu su se obučavali stručnjaci različitih država, u njemu su radili predstavnici niza država, kao i UN, OEBS-a i drugih višestranih struktura. Rezultate tog rada su videle svojim očima hiljade ljudi u jugoistočnoj Evropi.
Mi smo se više puta suočavali sa spekulacijama o navodnom vojnoj komponenti Ruskog centra, ali nema potvrde takve delatnosti niti je može biti.
U kontekstu Prespanskog sporazuma o promeni imena Makedonije Grčka je optužila Rusiju za mešanje sa ciljem da se ne dozvoli implementacija sporazuma. Šta mislite o tome?
— Rusija je uvek podržavala proces traganja za trajnim i održivim rešenjem problema imena balkanske republike na prihvatljivoj osnovi za Skoplje i Atinu, bez mešanja spolja i nametanja veštačkih rokova i uslova. Ipak, mi nismo mogli da ne vidimo kako je za vreme procesa potpisivanja i odobravanja Prespanskog sporazuma bilo ozbiljnih kršenja unutrašnjeg zakonodavstva Makedonije i međunarodnopravnih normi sa velikim pritiskom spolja i ignorisanjem mišljenja većine stanovništva. Ubeđeni smo da je brzina kojom je zaključen ovaj dokument uslovljena pre svega željom da se što pre uvuče Skoplje u NATO, a ne da se pomogne rešenje bilateralnog spora.
Mi se držimo politike konstruktivne saradnje sa zemljama regiona. Kao i pre, smatramo da je važan faktor koji može da ojača mir i bezbednost na Balkanu politička i ekonomska stabilnost u Grčkoj i Makedoniji. Mi nikad nismo vodili „zakulisne igre“ protiv Atine i Skoplja, niti to nameravamo.
Poznat je zvanični stav Rusije o Kosovu. Ali kakav je njen stav o dijalogu Kosova i Srbije? Ako Srbija postigne konačni sporazum sa Kosovom i prizna njegovu nezavisnost, da li će to uraditi i Rusija?
— Kako što je poznato iz rezolucije 1244 UN od 9. septembra 2010. godine, dijalog između Beograda i Prištine se vrši uz posredništvo EU. Stav Ruske Federacije je da ovaj proces treba da se zasniva na međunarodnom pravu i okvirnom dokumentu kosovskog rešavanja krize — rezolucije SB UN 1244, po kojoj je autonomna pokrajina Kosovo sastavni deo Srbije.
Smatramo da je pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine čisto unutrašnja stvar Srbije. Ne vidim smisla u predviđanju mogućeg sporazuma zainteresovanih strana. U svakom slučaju, treba da bude u skladu sa međunarodnim pravom i da bude odobren u SB UN.
Da li smatrate da širenje NATO-a na Balkanu predstavljaju pretnju za ruske interese?
— Naš odnos prema politici „otvorenih vrata“ NATO-a je dobro poznat: mi smo ubeđeni da uvlačenje iznova novih država u taj blok nije u skladu sa realnim evropskim interesima, ne pomaže jačanju bezbednosti ni država koje ulaze u NATO niti same te organizacije, niti, naravno, Rusije.
Bez obzira na geografske parametre, širenje neizbežno povlači pojavu novih i produbljivanje već postojećih linija u Evropi. Forsiranje uvlačenja Makedonije u NATO korišćenjem instrumenata mešanja u unutrašnje stvari samo potvrđuje da je politika otvorenih vrata postala za blok sama sebi cilj. Natovci vole da govore o demografskim vrednostima i brigama naroda, ali se na delima mišljenje stanovništva ne razmatra.
Politika NATO-a za po svaku cenu širenje kontrolisanog prostora vodi samo ka rastu napetosti. Specifičnost Balkana je da jedan nepromišljen korak potencijalno može kao kulu od karata da sruši celu situaciju u regionu.
