Sa šarmantnom Kajom Žutić razgovarali smo o poteškoćama koje je imala na snimanju antologijske ljubavne scene sa Lazarom Ristovskim u filmu „Vizantijsko plavo“.
„Bilo je vrlo zahtevno snimiti tu scenu na biku, koga inače niko nije jahao. Sećam se da sam Bjelonjinog gazdu — Bjelonja se zvao bik pošto je beo — pitala: ’Jeste li ga jahali?‘, on me je pogledao i rekao: ’Čuš, konji su za jahanje! Šta ti je?!‘ Tako da, da bilo je vrlo nezgodno“, prisetila se glumica za Sputnjik.
Kaju smo pitali i sa kojim osećanjem je snimala film „Nebeska udica“ neposredno posle bombardovanja, i koliko se to osećanje izmenilo do danas, dve decenije posle NATO agresije.
„Lično po prirodi nisam paničar, nisam imala tu vrstu straha. Ali sam prisustvovala mnogim situacijama kada su ljudi doživljavali napade panike u trenutku kada se začuje sirena i tako dalje. Želela sam da predstavim strah tih ljudi — i tako je u krajnjoj liniji napisano, tako je Ljubiša i režirao. A što se tiče pogleda na sam događaj, trudim se da ne razmišljam baš često o bombardovanju. Suštinski nemam sad drugačiji odnos prema tome nego što je bio tada.“
