Kako se navodi, reč je o planu koji je pripremio bivši ambasador SAD u Venecueli Vilijam Braunfild, a za te potrebe „Ju-Es-Ejd“ je izdvojio u tom periodu 15 miliona dolara.
Upravo na primeru Venecuele ovaj španski list pokušava da objasni na koji način „Ju-Es-Ejd“, koji je formiran još 1961. godine sa ciljem da implementira Maršalov plan u strateški važne zemlje, funkcioniše i utiče na sve političke procese u zemljama koje predstavljaju potencijalnu pretnju američkim interesima.
Pre svega, list navodi da je glavni zadatak „Ju-Es-Ejda“ da odabere zemlju koja odgovara projektnim zadacima Stejt departmenta, pa čak i da u toj zemlji nema previše problema. Zatim bira oblast u koju se infiltrira, iako se prednost daje energetici ili poljoprivredi i obrazovanju. Ova organizacija uglavnom zapošljava talentovan kadar, ali to radi isključivo sa ciljem kako bi sprečio njihov potencijalni angažman unutar vladajuće strukture, ocenjuje list.
Sledeći cilj je da se oslabe, ili pak unište državne institucije stvaranjem paralelnih mreža i kompanija sa ciljem da se sprovede denacionalizacija osnovnih privrednih oblasti zarad privatnog biznisa.
Potom se radi na tome da američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) infiltrira svoje ljude u bezbednosne strukture, što razjašnjava misteriju zbog čega se „Ju-Es-Ejd“ finansira od strane američkih specijalnih službi, tvrdi „Publiko“.
Sledeći korak je da se učvrsti prevlast SAD na svetskom finansijskom tržištu i time učvrsti dolar zahvaljujući dominaciji američkih kompanija nad međunarodnim finansijskim organizacijama.
Istovremeno, ocenjuje španski list, velika pažnja se posvećuje i povećanju profesionalne pripreme bezbednosnih snaga zemlje sa ciljem da što efikasnije guši bilo kakvo nezadovoljstvo ili otpor građana.
Takođe, konstantno se stvaraju nove mogućnosti za američke nevladine organizacije, a sredstva za njihov rad se obezbeđuju iz mnoštva različitih organizacija, na čijem čelu su uglavnom poznati svetski bogataši i filantropi – Rokfeler, Soroš, Gejts, Ford i drugi.
Sve te nabrojane aktivnosti, dodaje list, dovode do podrivanja otpora imperijalizmu preciznim merama kako bi se „umanjila glad naroda“, a sve sa ciljem da se ne dozvoli ujedinjenje građana pod idejom „socijalne pravde“. U drugim zemljama pa, iniciraju se protesti pod idejom „promocije demokratije“.
Takođe, paralelno se stvaraju sopstveni, navodno nepolitički obojeni mediji sa sportskim ili muzičkim sadržajem, putem kojih se u podsvest građana ubacuje potrošački način razmišljanja, individualizam, ali i celokupna ideja tržišne ekonomije.
Još jedna od uloga „Ju-Es-Ejda“ je da se, u slučaju rata, finansiraju obnove uništenih objekata, što samo govori o činjenici da je rat izuzetno profitabilan – „da rat i siromaštvo nije toliko profitabilno, odavno bi bilo zabranjeno“, zaključuje list.
