Na spomen-obeležju Srbima u Velikoj Hoči, koji su mučki ubijeni tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, nepoznati počinioci su polomili i odneli krst, oborili jarbol sa zastavom Srbije.
Oskrnavljena je uspomena na 14 Kostića, najmlađi je imao samo 16 godina, i još 70 ljudi čije porodice i dalje žive u ovoj enklavi.
Na ploči je i ime Mlađana Mavrića koji je kidnapovan i ubijen u oktobru 1999. godine naočigled bivših komšija Albanaca u centru Orahovca, dvadesetak metara od punkta Kfora. Negovan Mavrić, njegov brat i predsednik Udruženja porodica kidnapovanih, nestalih i ubijenih sa teritorije opštine Orahovac za Sputnjik kaže da su živo sećanje na te događaje i strah ponovo zavladali ovim mestom.
„Zastavu su nam obarali i uzimali već tri puta, ali su po prvi put oskrnavili spomenik, odnosno, odneli su krst. To nas je najviše uznemirilo, pored spomenika su kuće u kojima ljudi žive, imaju decu. Kad je neko tako besan mogao da dođe da oskrnavi spomenik, što ne bi mogao da uđe i u kuću i da napravi svašta“, kaže Mavrić.
Dodaje da u ovoj enklavi i dalje živi oko 550 Srba. Svi su uplašeni, jer onaj ko je ovo uradio, nije slučajno prolazio kroz Veliku Hoču. U krugu od četiri kilometra oko nas sve su albanska sela, kaže Mavrić za Sputnjik.
„Da bi neko uradio tako nešto, mora da ima cilj, jer mi smo odvojeni od glavnog puta kilometar i po. Taj je imao cilj da to uradi, da uznemiri narod. To nas najviše iritira i opominje, jer neko ima cilj da nas zastraši“, kaže on.
Slučaj je prijavljen policiji koja je odmah došla, ali je Mavrić ubeđen da počinioci i ovoga puta neće biti pronađeni. Kaže, i komandir policije koji se pojavio na licu mesta je priznao da su oni nemoćni.
U strahu su svi, a posebno oni koji imaju decu. Ide vikend, a to znači da će u Hoču doći i mladi koji se školuju van mesta. Među njima su i njegova ćerka i sin koji studiraju u Leposaviću. Kad bi Vi videli kako su hrabra ova deca ovde, mislim da bi predložili da ih država Srbija nagradi, kaže zabrinuti otac.
„Danas dolazi autobus iz Mitrovice, svako dete koje se školuje tamo, za vikend neće ostati u tom gradu. Moja deca i ne samo moja deca, jedva čekaju da dođu u Hoču, iako je situacija takva kakva je. Treba im najmanje sat i po vremena vožnje, a prolaze kroz najgora mesta, ali su deca izgubila strah. Dovoljno je samo da Vam kažem da prolaze i kroz Mališevo, ozloglašeno terorističko mesto“, objašnjava.
Kaže da ga posebno brine činjenica, a to bi mogao biti i razlog skrnavljenja spomenika koji je osveštan još 2009. godine, da Albanci ovih dana obeležavaju stradanje Adema Jašarija, njihovog velikog heroja.
„Jednom sam ostao u kvaru pored jedne česme na putu kojim deca prolaze, išao sam da pokupim sina i ćerku iz škole. Stala su dvojica Albanaca da mi pomognu, kad su videli da sam Srbin, rekli su mi, da li si ti normalan, ovde ni Šiptari ne staju“, priseća se Mavrić.
Dodaje da je taj događaj i potvrda da nisu svi Albanci loši i da su krst polomili fanatici kojima ne odgovaraju mir i stabilnost.
Mavrić kaže da život u Velikoj Hoči i Orahovcu, jedinim srpskim mestima u ovom delu Kosova, funkcioniše zahvaljujući opštinskoj kancelariji koju kontorliše država Srbija i stara se da makar zdravstvo i obrazovanje nesmetano funkcionišu. Na pitanje ko ih čuva, ko im garantuje kakvu-takvu bezbednost, Mavrić odgovara;
„Moram da Vam kažem da nas čuva Bog, jer u samoj Hoči u krugu od 300 metara ima 13 crkava, a ovaj spomenik je u ataru manastira Sveti Jovan. Jedino nas Bog čuva, Kfor viđamo povremeno, kosovsku policiju i kad vidimo, viđamo je naoružanu do zuba, to nije prijatna slika. To su stvari koje mi svakodnevno trpimo i gledamo“, kaže on na kraju razgovora.
