„Poručio bih srpskom narodu da pogleda zemlje koje su krenule evropskim putem. Da li ima ijedna zemlja koja nije bolje prošla? Sve su stabilnije i napredovale su“, rekao je Skot na panelu „Drugačija EU — drugačije partnerstvo“ na Kopaonik biznis forumu.
Ocenio je da će pridruživanje EU Srbiju ojačati posle svega šta je preživela sa svojim susedima, kao i da će ljudi moći bolje da žive.
„Želite da vaši građani žive kao u Evropi i da postanete deo evropskog kluba, ali morate da poštujete njegova pravila“, naveo je Skot.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je EU najbolja za budućnost Srbije i dodao da su reforme koje Srbija treba da sprovede dobre za srpsku ekonomiju i srpski narod.
Naveo je da posao još nije završen i da se Srbija mora još potruditi da postane članica EU.
Fabrici je rekao da je EU „ekonomski dobro“, da je u poslednje dve godine otvoreno 7,5 miliona novih radnih mesta, kao i da se beleži ekonomski rast.
„Evropski izbori će biti važni jer su ljudi shvatili da je Evropa bitna. Ne mislimo da se vratimo u 2004. godinu, svet se menja. Mislim da smo jači i da imamo novi kapacitet da reagujemo“, rekao je Fabrici.
Naveo je da su sve krize poput migracija, ukrajinske ili finansijske, zapravo uvezene i da nisu krenule iz Evrope.
„Finansijska kriza je krenula iz Amerike, migracije iz Afrike. Nismo mi napali Ukrajinu, neko drugi jeste. Ovo nije izgovor, već stvari treba nazvati pravim imenom“, rekao je Fabrici.
Suočavanje s krizama pokazalo je koliko je „naš projekat zreo“, jer smo 60 godina bili zauzeti izgradnjom Evrope iznutra, dodao je Fabrici.
On je naveo da Evropa nije u krizi, već da postoje izazovi na koje pokušava da odgovori.
„Naš sistem nije bio pripremljen za šok, na priliv milion migranata odjednom. Evropa kao svaka druga zajednica suočena je s promenama, inovacijama. Niko nije napustio evrozonu i niko više neće ni da organizuje referendum da napusti EU“, rekao je Fabrici.
Ambasadorka Rumunije u Srbiji Kristina Oana Popa podsetila je da je Rumunija 1. januara preuzela predsedavanje EU i poručila da će njen moto tokom predsedavanja biti — kohezija i premošćavanje jaza između zemalja u regionu, kao i proširenje Unije na zemlje Zapadnog Balkana.
Rekla je da će se bazirati na četiri stuba: Evropa konvergencije u smislu premošćavanja jaza između zemalja.
Drugi stub je, kako kaže, stvaranje bezbednije Evrope, obezbeđivanje granica i pitanje migracija, a treći stub je da Evropa postane snažniji globalni igrač i pitanje proširenje na zemlje Zapadnog Balkana.
Dodala je da se četvrti stub odnosi na Evropu zajedničkih vrednosti.
„Želimo da približimo Evropu građanima“, poručila je ambasadorka Rumunije.
Napomenula je da je peti krug proširenja promenio strukturu EU i da je potrebno vreme da se to sredi.
„Zajedničke vrednosti i kompatibilne administracije predstavljaju najvažniji aspekt. Zasad moramo da rešavamo stvari kroz konsenzus“, rekla je ambasadorka.
Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib naveo je da lidersku pozicija koju je ta zemlja ponekad preuzimala nikada nije tražila i dodao da je to „došlo samo po sebi“.
„Sve je počelo s finansijskom krizom i onda su mnogi pogledi bili uprti u nemačku kancelarku (Angelu Merkel), tako da smo mi dobili taj novi položaj“, rekao je Šib.
Šib je komentarišući obnovljeni nemačko-francusko strateški sporazum rekao da ugovor može da posluži kao model za intenziviranje daljih evropskih integracija.
On je rekao da su neophodne interne reforme u Evropskoj uniji i da se one s proširenjem ne poništavaju međusobno.
Nemački ambasador je naveo da neophodna jednoglasnost često dovodi do problema i da bi jedna od mogućih reformi mogla da bude saglasnost o oblastima u kojima bi EU mogla da odlučuje većinom glasova da bi bila efikasnija.
Ambasador SAD je govoreći o odnosima između SAD i Evropa istakao da su ti odnosi prolazile kroz razne krize, ali da su, ipak, SAD i EU prirodni partneri sa veoma jakim trgovinskim odnosima.
