Portparol britanske premijerke Tereze Mej izjavio je da su razgovori između Velike Britanije i EU o promenama u sporazumu o „bregzitu“ napredovali, ali da ima još mnogo posla da se uradi. Dodao je da bi glasanje u Parlamentu o sporazumu moglo da se desi pre ili 12. marta.
Lider opozicionih laburista Džeremi Korbin rekao je da će laburisti podržati eventualni, novi referendum, kao i da će nastaviti i sa „drugim dostupnim opcijama“, uključujući i opšte izbore. Pored toga, u opciji je i pomeranje datuma „bregzita“ do 2021. godine.
Dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Londona Siniša Ljepojević kaže za Sputnjik da je u Ujedinjenom Kraljevstvu nastao jedan veliki haos koji je posledica nesposobnosti aktuelne političke elite u Britaniji. Trenutna situacija je takva da je premijerka Tereza Mej, uz pomoć medija, velikih banaka i „duboke države“, dovela Parlament u situaciju da ga ucenjuje.
Mejova ponovo nudi nešto malo izmenjen plan izlaska iz EU koji je pre mesec dana odbijen u Parlamentu ogromnom razlikom.
„Sada nudi opciju: ’Ako nećete taj moj plan, onda će izlazak iz EU biti odložen za tri meseca, do 30. juna‘, ali se sumnja da je to samo put da se ’bregzit‘ poništi“, smatra naš sagovornik.
„I sada oni koji su protiv njenog plana kažu da bi mogli da glasaju ’za‘ ako roba iz Republike Irske bude ulazila slobodno, ali uz uslov da se može kontrolisati unutar Velike Britanije, uz vremensko ograničenje. To je moguće da se uradi, tako da postoji verovatnoća da bi, u strahu da bi moglo da se poništi sve što je referendumom o izlasku iz EU izglasano, većina poslanika mogla da podrži nešto malo izmenjen plan“, kaže Ljepojević.
A ti poslanici koji bi eventualno podržali „kozmetički“ izmenjen plan nadaju se da bi mogli kasnije, kad dođe novi saziv Parlamenta, da takav plan promene.
Što se tiče laburista, oni su iz svojih razloga malo promenili stav prema referendumu, jer očekuju vanredne parlamentarne izbore u toku ove godine i zato govore o drugom referendumu.
Međutim, mediji pišu da laburisti žele drugi referendum o bregzitu. Naime, laburisti traže novi referendum na kojem se ne bi dovodio u pitanje rezultat referenduma iz 2016. godine, kad je izglasan izlazak iz EU, već na kojem bi se građani izjašnjavali o planu izlaska iz EU, koji je predložila Vlada Tereze Mej.
„Laburisti to rade više kako bi ugrozili autoritet Vlade, jer i oni znaju da je drugi referendum o bilo čemu vrlo malo verovatna opcija. Može se desiti da se uz te neke vrlo male izmene izglasa izlazak za 29. mart i podrži plan Tereze Mej, jer pod ucenom koju je ona nametnula poslanicima Parlamenta, oni misle da je bolje i to nego da se na kraju, uz masovna odlaganja, praktično poništi ’bregzit‘ i tako dovede u pitanje kompletno demokratsko ustrojstvo Velike Britanije“, ističe Ljepojević.
Iako u poslednje vreme stižu vesti iz Britanije da su obe velike partije upale u dodatnu krizu, jer i konzervativce i laburiste napuštaju poslanici, on kaže da kriza dve vodeće partije traje već duže vreme, a ovo što se dešava u poslednje vreme su manipulacije, odnosno, rečnikom bezbednosnih službi, specijalne operacije.
„Medijski je sve to podignuto na mnogo viši nivo, jer je laburiste napustilo osam poslanika, a konzervativce tri, što na 650 poslanika koliko ih ima u Parlamentu nije ozbiljna cifra. Kad je reč o laburistima, to je jedna mala grupa odana Toniju Bleru i to su ljudi bez velikog autoriteta, a sve to je poslužilo da se izvrši dodatni pritisak na lidere partija“, kaže naš sagovornik.
Ljepojević, koji boravi u Londonu, kaže da je Velika Britanija već izvesno vreme, još i pre referenduma, postala jedno frustrirano društvo i da su ljudi nezadovoljni ukupnom situacijom, a posebno političkom elitom.
Što se tiče samog „bregzita“, nezadovoljstvo ljudi je, pre svega, usmereno na nesposobnost aktuelne političke elite, što izaziva jedan bes građana. Inače, i dalje među običnim ljudima izlazak iz EU ima dovoljno veliku podršku, čak i da se izađe bez ikakvog dogovora, jer ta kriza se poistovećuje sa nesposobnošću vladajuće političke elite koja ne ume da sprovede narodnu volju.
„Prema tome, što se ’bregzita‘ tiče, raspoloženje javnosti nije bitnije promenjeno, naprotiv. Što se tiče nezadovoljstva političkom elitom, to je prisutno već duže vremena i pre ’bregzita‘“, ističe sagovornik Sputnjika.
Na pitanje ko bi profitirao na eventualnim vanrednim izborima ako bi se održali do kraja ove godine, Ljepojević kaže da laburisti imaju veće šanse da dođu na vlast. Jedan od razloga je i nekakva tradicija da se jedna partija zadrži na vlasti deset godina, pa onda dođe druga, jer ljudi ne veruju da među njima postoji bitnijih razlika.
Međutim, Korbin ima jedan mali problem jer je njegova laburistička baza, pre svega u Engleskoj, u stvari izglasala „bregzit“. London je kao glavni grad bio protiv „bregzita“, a izlazak iz EU su izglasali ljudi iz severne i srednje Engleske, koja je tradicionalna baza Laburističke partije.
„Sa Korbinovom promenom stava i njegovim oklevanjem, njegova prednost može da bude umanjena, ili čak eliminisana. On verovatno zna zašto je to uradio, videćemo šta to može da znači, ali u svakom slučaju, bez obzira na sve te nedoumice, vrlo je verovatno da će laburisti ipak doći na vlast. A najveći saveznik laburista je upravo Tereza Mej i njena, u velikoj meri, nesposobna ekipa“, zaključio je Ljepojević.
