Ko kaže da Ramuš Haradinaj ne iscrtava nove granice na Balkanu? Za razliku od svog nekadašnjeg saborca u terorističkoj OVK, a sada arhineprijatelja u borbi za vlast na Kosovu i Metohiji — Hašima Tačija, Ramuš Haradinaj ne bavi se crtanjem granica između Srbije i Kosova, već između imperija.
Tako je, u intervjuu koji je dao za kosovski javni servis, Haradinaj iscrtao granicu između Rusije i Amerike, pozicionirajući teritoriju čiji je premijer, Kosovo i Metohiju, kao predstražu zapadnog sveta, prvu branu protiv „ruskog malignog uticaja“.
Na pitanje novinara o eventualnom povlačenju američkih trupa iz baze „Bondstil“, Haradinaj je odgovorio da ako Amerika takve planove ima, prethodno će osposobiti Kosovo da se brani jer je tu „granica s Rusijom“.
Svima je preko glave gluposti koje govore i Haradinaj i Tači i Ljimaj i svi ostali, komentariše Haradinajev pokušaj redefinisanja balkanske političke geografije predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije Milovan Drecun.
„Evidentno je da su se zaigrali i preigrali i da se Haradinaj uključuje u nešto čemu nije dorastao. Običan kriminalac, bandit i terorista ne može da se bavi ozbiljnim političkim temama, pa su u tom smislu i ovakve izjave smešne. Mislim da o tome uopšte ne treba ni govoriti. On je u više navrata poslednjih godina, kako se zaoštravalo geopolitičko sučeljavanje između SAD i NATO-a sa jedne i Rusije sa druge strane, pokušavao da Kosovo predstavi kao nekakav istureni odbrambeni položaj Zapada prema Rusiji, odnosno prema Srbiji“, kaže on.
Između Srbije i Rusije pogrešno je postavljati znak jednakosti, naglašava naš sagovornik.
„Srbija je samostalna zemlja, vodi svoju politiku, štiti svoj integritet, zalaže se za mirno rešavanje kosmetskog problema, a u tome ima podršku svog strateškog partnera, Ruske Federacije. Ali ovo je naša teritorija. Srbija je zemlja koja će voditi samostalnu spoljnu politiku uz podršku svojih saveznika. Na prvom mestu, to je svakako Rusija“, kaže Drecun.
Haradinajev pokušaj da igra na antirusku kartu na Zapadu smešan je i tužan i samim zapadnim političarima, zaključuje Drecun.