Inicijativa šefova diplomatije tri države o stvaranju mehanizma konsultacija ministara odbrane je svojevrsna reakcija na agresivnu politiku SAD i njihovih saveznika, kao i na nesmotreni izlaz SAD iz ugovora o raketama srednjeg i kratkog dometa.
Ideju o stvaranju mehanizma je na završnoj konferenciji za medije izneo kineski šef diplomatije Van Ji. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je potvrdio reči kineskog kolege. U ovom formatu biće razmatrana mogućnost stvaranja konsultativnog mehanizma ministara odbrane tri ključne evroazijske države.
Ukoliko dođe do realizacije ove zamisli, ona će ojačati ulogu formata Rusija—Indija—Kina (RIK) u potrazi za rešenjima kriznih situacija, smatra generalni direktor Centra političkih informacija Aleksej Muhin:
„Forma komunikacije na nivou šefova diplomatije predviđa koordinaciju delovanja koje će zaustaviti eskalaciju oružanog konflikta, gde god da do njega dođe, kao na primer između Indije i Pakistana. U poslednje vreme Amerika jača svoju vojnu moć i jednostrano je odlučila da napusti sporazum o raketama kratkog i srednjeg dometa. Pred Rusijom, Indijom i Kinom se pojavila direktna opasnost po bezbednost. Upravo zato, kako bi delovanje bilo koordinisano sa ciljem preventive dalje agresije, predložen je radni format delovanja vojnih ministara. U ovome nema bilo čega što bi moglo dovesti do geopolitičkog disbalansa“, objašnjava ruski stručnjak.
Eksperti zasad ne prognoziraju kako u praksi može izgledati ovaj novi konsultativni mehanizam u okviru „trougla“, jer svaka od zemalja ima svoje interese. Ali ovaj format zbog svoje geopolitičke „težine“ može da se pretvori u jedan od najuticajnijih na svetu, smatra vojni analitičar, penzionisani general-major Pavel Zolotarjov:
„Logičan je sastav učesnika, jer se radi o tri najveće države na evroazijskom tlu. Nekada se politički i vojni ciljevi ne podudaraju i to je uobičajeno, ali ovo ne bi trebalo da bude otežavajuća okolnost za održavanje konsultacija. Zapravo, ovakvi mehanizmi se baš zato i uspostavljaju. Postojanje protivrečnosti je normalno, a zadatak vojnog resora je da učini sve da one ne prerastu u otvoreni konflikt. Uvek je moguće naći zajedničke tačke, tim pre što se pozicije Rusije, Kine i Indije povodom ključnih pitanja regionalne bezbednosti podudaraju“, ističe vojni ekspert.
Direktor Centra ruskih studija kineske Akademije za društvene nauke Ma Jouđuen u izjavi za Sputnjik ističe da novi mehanizam može povoljno uticati na uspostavljanje poverenja između Kine i Indije:
„Poslednjih godina se rusko-kineski i rusko-indijski odnosi uspešno razvijaju, ali na putu razvoja kinesko-indijskih odnosa još uvek se nalaze brojne teškoće. Konkretno, incident na visoravni Doklam izazvao je najviše problema. Sada Kina, Rusija i Indija rade na stvaranju mehanizma susreta i konsultacija ministara odbrane i diplomatije. Formiranje mehanizama saradnje može u značajnoj meri da spreči i kontroliše faktore koji dovode do konflikata. Nepostojanje ovakvog mehanizma u ovom trenutku povećava verovatnoću trvenja između Kine i Indije. Zato je neophodno stvoriti mehanizme konsultacija na ministarskom nivou“, zaključuje kineski stručak.
