Vašington je u Bogoti doživeo veliko razočaranje jer čak ni predstavnici država koje su mesecima osuđivale Venecuelu nisu pristale na intervenciju kao opciju, ocenio je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ dr Dejan Mihailović, profesor na prestižnoj meksičkoj akademskoj ustanovi Tehnolodžiko de Monterej, koji se uključio u program direktno iz Meksika.
Bivši ambasador i profesor na Fakultetu za poslovne studije i pravo u Beogradu dr Dušan Vasić podsetio je da čak ni Lima grupa, na čiji je sastanak opozicionar Huan Gvaido, koji se proglasio za predsednika na ulici, došao sa potpredsednikom SAD Majkom Pensom, nije potpisala deklaraciju kojom se dopušta opcija vojne intervencije u Venecueli.
Vasić vidi još jedan važan momenat zašto se SAD neće usuditi na vojnu intervenciju — ako bi se na to odlučile okrenule bi protiv sebe čitav američki kontinet. To je nemoguće i jer je Donji dom Kongresa SAD usvojio zakon koji onemogućava primenu vanrednog stanja koje je Tramp zaveo povodom situacije u Meksiku, kaže Vasić.
„Dalje, Tramp je počeo da vodi ideološki rat da Amerika mora da uništi socijalizam. Pritom, karikaturalno je da je stranka „Narodna volja“, kojoj pripada Gvaido, primljena u Socijalističku internacionalu, a njega je Tramp okvalifikovao kao desničara. Da bi pokazao da je socijalista koji je desničarski orijentisan Gvaido je napravio ekonomski program, čija je poenta ekonomski liberalizam, što sam narod u Venecueli neće prihvatiti“, primećuje bivši ambasador.
Gvaido bio na obuci u Srbiji
Komentarišući navode da je u događaje u Venecueli prste umešao i Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije (KANVAS), čiji je osnivač bivši otporaš Srđa Popović, Petrović ističe da Popović ni ne krije da mu je Gvaido prijatelj.
Govoreći o Gvaidovoj biografiji, Vasić kaže da je on posle studija mašinstva otišao u SAD, gde se školovao na Univerzitetu „Džordž Vašington“, i da je završio političke nauke. Nakon toga boravio je u Srbiji, 2005. ili 2006. godine, gde je prošao pripreme, a nakon toga išao je i na obuku u Meksiko.
Partija „Narodna volja“, čiji je Gvaido član, osnovana je 2009. godine, a on lično je prvi put ušao u Kongres 2014. godine. Pritom, njegova partija u Kongresu ima svega 14 poslanika i po snazi je četvrta opoziciona stranka. Kad je došao red na „Narodnu volju“ da izabere predsednika Parlamenta izbor je pao na Gvaida, jer je lider te partije u zatvoru, objašnjava Vasić i dodaje da je tek tada Gvaido pokazao za šta je pripreman u Americi.
Četiri „velika greha“ Venecuele
Na pitanje koje su varijante za rešenje krize u Venecueli posle svega u igri, Dejan Mihailović ocenio je da će vlast i opozicija najverovatnije morati da sednu za pregovarački sto.
On istovremeno napominje da je čitava buka u vezi sa Venecuelom proizvod dugogodišnjeg tihog unutrašnjeg previranja. ali i ekonomskog rata koji se već decenijama vodi protiv te zemlje.
Mihailović razloge za taj rat vidi u činjenici da je Venecuela zemlja sa najvećim rezervama nafte na svetu, treća po rezervama zlata, ali i u „četiri njena velika greha“.
„Najznačajniji je dovođenje u pitanje neprikosnovenosti dolara kao jedinog načina plaćanja na tržištu energenata. Grehovi su i iniciranje strateškog partnerstva sa Rusijom i Kinom, jasan antiimperijalistički stav kao smernica spoljne politike i zagovaranje novih integracija u Latinskoj Americi koje se ne bi odvijale pod tutorstvom Vašingtona. Malo li je?“, navodi Mihailović.
Istraživač Instituta za evropske studije Rajko Petrović razlog surove stvarnosti decenijama prisutne u latinoameričkim zemljama vidi u tome što su SAD pokazale da su „neka vrsta predatora u političkom svetu“ i da su spremne da se koriste svim metodama i sredstvima da ostvare svoje ciljeve.
On ističe da je Venecuela izuzetno važna tema za SAD jer je reč o zemlji iz komšiluka koja se do te mere suprotstavila politici Vašingtona da je ugrozila imidž Vašingtona u svetu, a posebno na latinoameričkom kontinentu.
„SAD više od jednog veka dosledno sprovode Monroovu doktrinu gde su pod plaštom navodne zaštite Severne i Južne Amerike od evropskog imperijalizma jasno stavile do znanja da taj prostor smatraju svojim, a tokom proteklih decenija i pokazale da im ne pada na pamet da dozvole bilo kojoj latinoameričkoj državi da se samostalno razvija i da se odupre interesima Vašingtona“, obrazlaže Petrović.
Šta god da se desi u Venecueli imaće globalne posledice, tvrdi on.
„Sa jedne strane, SAD ne žele da naprave grešku koja bi poljuljala njihovu reputaciju, jer znamo koliko je za njih bio štetan primer Kube koja je uspela da se otrgne američkom zagrljaju. Ukoliko bi Venecuela uspela da odoli pritisku, a Nikolas Maduro ostane na vlasti, to bi u psihološkom i ideološkom smislu bio veliki udarac za SAD i poslalo jaku simboličnu poruku za sve latinoameričke zemlje da mogu da se odupru uticaju SAD, a pogotovo ako međusobno sarađuju. Na drugoj strani, što se tiče eventualne vojne intervencije za sada treba isključiti tu opciju, ali Venecuela ionako ima previše unutrašnjih problema“, konstatuje Petrović.
Dušan Vasić stoga smatra da će Vašington rešenje potražiti u održavanju vrlo oštrih sankcija protiv Venecuele kako bi Madura doveo do poraza na nekim sledećim izborima.
„Ekonomsko iscrpljivanje Venecuele je za SAD jedini izlaz kojim će moći da se izvuku, a da ne pretrpe veću štetu“, zaključuje Vasić.
