Dokumentarni film „Srpski gambit: Zvezda i smrt grofa Vronskog“ reditelja Mihaila Jolkina, u kom glavnu ulogu igra srpski glumac Miloš Biković, biće prikazan danas u okviru Festa u Muzeju jugoslovenske kinoteke. Ovo ostvarenje je naučno-popularni prikaz biografije pukovnika Nikolaja Rajevskog, koji je Lavu Tolstoju poslužio kao prototip za jednog od glavnih junaka romana „Ana Karenjina“.
Protagonista ovog jedinstvenog dokumentarca, glumac Miloš Biković, objašnjava za Sputnjik da je bilo vrlo zahtevno poistovetiti se sa likom koji tumači.
„Ne mogu sebe da poredim sa njim jer je on ipak heroj. Ne bi bilo u redu. S obzirom na to da sam morao takvog čoveka da igram i da pronađem neke paralele, mene je njegov junački podvig zaista zadivio i nije ni čudo što je ušao u istoriju kao Vronski, tj. jedan od najvećih junaka u svetskoj literaturi“, naglašava Biković.
Podsećanja radi, Rajevski je bio unuk čuvenog generala Rajevskog, koji je okarakterisan kao junak rata protiv Napoleona i Borodinske bitke. Nikola Rajevski je kao dobrovoljac poginuo u Srbiji u boju s Turcima 20. avgusta 1876. godine.
„Za mene je Rajevski vredan divljenja zato što se danas postavlja pitanje da li vredi ginuti za neki ideal. Da li vredi ginuti za sopstvenu zemlju? Zamislite tog čoveka koji je otišao u drugu zemlju da ratuje ne za svoj narod, nego za bratski narod. Za mene je to podvig koji je još plemenitiji. To je nešto više od patriotizma“, podseća Biković i dodaje da će publika nakon ovog filma saznati pojedinosti iz života Rajevskog koje nisu poznate široj javnosti.
„Mnogi i ne znaju za to da je Rajevski u stvari — Vronski. Mnogi ne znaju za Rajevskog uopšte. Ne samo u Srbiji nego i u Rusiji. Znaju da je postojao, ali nisu upoznati sa tim ko je on zapravo bio“, ističe glumac.
Naš sagovornik je precizirao da svetska književnost daje izuzetno dobar materijal za film i da je kinematografija na neki način oslonjena na literaturu i iz nje proizilazi.
„Mislim da bi i kinematografija morala da na neki način bude u korespondenciji sa tom osnovnom i važnom literaturom za identitet jednog rada, tj. da bi morala da prati i da skreće pažnju na važne teme i književna dela“, zaključio je on.
