Povećanim računima za struju za januar 2019. godine je, naime, najviše doprinio više nego dvostruki rast tarifa koje se odnose na tzv. obnovljive izvore energije, dobijene iz malih hidroelektrana, a koje sada čine oko 10 odsto računa, a tu stavku mnogi povezuju sa „biznisom Milovih kumova i sinova“.
Lokalni mediji pišu da je sin lidera DPS-a, Blažo Đukanović, kao vlasnik mini-hidroelektrana dobio pravo da u periodu od 27 godina od građana ubire novac preko posebne stavke na računima za struju.
Najmlađi Đukanović, koji ima registrovane dvije kompanije za proizvodnju električne energije „BB Solar“ i „BB Hidro“, kredit od 55 hiljada evra za gradnju male hidroelektrane „Bistrica“ u Kolašinu dobio je u Prvoj banci kod svoga strica Aca Đukanovića, navode podgoričke „Vijesti“ koje tvrde da su imale uvid u listu nepokretnosti položenih kao garanciju za kredit. List podseća da je Blažu Đukanoviću 2016. godine u ime države koncesiju za ovaj biznis potpisao njegov otac Milo, koji je tada bio premijer.
Iz Prve banke, međutim, demantuju tvrdnje "Vijesti" i naglašavaju da nisu nikad finansirali "BB hidro" za izgradnju mini-hidroelektrana, niti su ikad odobrili jedan evro kredita ovoj firmi.
U Crnoj Gori je, ipak, sve više analitičara koji smatraju da je biznis sa malim elektranama suštinski samo „izvor prihoda za privilegovane“, odnosno osoba bliskih aktuelnom predsjedniku Crne Gore, što smatra i Dejan Milovac iz MANS-a, nevladine organizacije koja ovu oblast prati sa posebnom pažnjom.
„Govorimo o (Đukanovićevom) sinu, njegovom bratu od ujaka, kumu, koji takođe imaju ili aktivne hidroelektrane ili dodijeljene koncesije koje će postati aktivne. Imamo i poslovne partnere koji se vezuju za banku (Đukanovićevog) brata, a koji se povezuju sa ’aferom Telekom. Tu imamo i kontroverzne biznismene koji su sa Đukanovićem dijelili optužnicu za švercovanje cigareta u Italiji“, kazao je Milovac.
Podsjećanja radi, u nacionalnom planu koji je usvojila Vlada Crne Gore predviđeno je da samo do 2020. godine građani sa svojih računa vlasnicima malih elektrana uplate iznos od 27 miliona evra. Ipak, mnogi upozoravaju da se radi o ekonomski potpuno neisplativom poslu, jer je Crna Gora za prve četiri godine od koncesionara malih hidroelektrana prihodovala samo pola miliona evra, dok su isti samo sa računa za struju od građana u pomenutom periodu dobili blizu pet miliona evra.
Takođe, tu je i činjenica da je električna energija berzanska roba koja je na međunarodnoj berzi nerijetko i dvostruko jeftinija od cijene po kojoj država struju otkupljuje od vlasnika mini-hidroelektrana, kao i okolnost da se iz mini-elektrana može dobiti samo oko tri procenta potrebne električne energije.
Za nezavisnog poslanika Aleksandra Damjanovića najnovije povećanje cijene struje u režiji Vlade Crne Gore, odnosno Elektroprivrede (EPCG) nije nikakvo iznenađenje, a naročito ako se ima u vidu da građani Crne Gore sada imaju i dodatni namet koji se odnosi na subvencije za vlasnike malih hidroelektrana.
„On je definisan kroz Zakon o energetici iz 2015. godine, a odnosi se na naknade za podsticaj za obnovljive izvore energije, iliti za privatne biznise privilegovanih pojedinaca koji su sada enormno uvećani zahvaljujući preambuli Vlade Crne Gore, odnosno podzakonskim aktima prema kojima svaki ulazak u sistem nove male hidroelektrane značajno uvećava podsticaje koje svi mi solidarno plaćamo, pa svako ko koji plaća račun od 50-60 evra za struju, četiri do pet evra odvaja za podsticaje biznismenima koji imaju kapitale koji su neuporedivo veći od prosječnog građanina“, objašnjava Damjanović za Sputnjik.
Naš sagovornik takođe napominje da je berzanska cijena struje poslednjih godina na niskom nivou, ali da se to, međutim, nije odrazilo na sniženje prosječnih računa za električnu energiju za crnogorska domaćinstvima, upravo iz razloga što je Vlada nastavila da otkupljuje struju od koncesionara mini-hidorelektrana po znatno nepovoljnijim tržišnim uslovima.
„Svakako da je otkupna cijena koju Elektroprivreda plaća za ove podsticaje mnogo viša nego što je to berzanska cijena struje, ali Elektroprivreda sa tim nema problem, jer ona uredno to transponuje na naše račune, tako da je to ceh koji plaćaju građani Crne Gore“, jasan je Damjanović.
Sagovornik Sputnjika smatra da „građani Crne Gore prosto moraju da znaju da će se povećanje cijene struje svakako odraziti i na neke druge cijene usluga i roba“, jer je cijena električne energije, kako napominje, „značajan input i u svim ostalim robama i uslugama“.
