Zakon zabranjuje objavljivanje informacija u medijima i na internetu, uključujući i fotografije, video-snimke i podatke o lokaciji, što može da dovede do otkrivanja podataka u kojem rodu služe, detalje službe i mesta dislokacije.
Zakonom je predviđeno da se tokom vršenja vojnih dužnosti zabranjuje upotreba gedžeta sa internet vezom, sposobnog za prenos foto i video materijala, kao i podataka o geolokaciji.
Kako je saopštio predsednik komiteta Državne dume za odbranu Vladimir Šamanov, dokument treba da osigura kako ličnu bezbednost vojnika tako i vojske u celini.
Ruski vojni eksperti imaju pozitivan stav prema ovoj inicijativi i smatraju je osnovanom i opravdanom, s obzirom na trenutni tehnološki napredak.
Oni podsećaju da takve zabrane već neko vreme postoje, ali da su sada pravno regulisane.
Stručnjaci objašnjavaju da niko ne zabranjuje vojniku da koristi uređaje dok se nalazi van jedinice i van radnog vremena, ali da su takva pravila neophodna dok je vojnik u jedinici.
Radi se o tome da savremeni mobilni uređaji omogućavaju prenos ne samo video, audio i foto materijala, već i takozvanih „geo-tagova“, koji se mogu koristiti za određivanje tačne lokacije vojnika.
Shodno tome, ukoliko se zna njegova pripadnost određenoj vojnoj jedinici, moguće je ustanoviti ne samo mesto dislokacije, već i područja u kojima jedinica obavlja određene zadatke, uključujući borbene, ako se radi o zadacima koji se obavljaju na teritoriji stranih država, na primer u Siriji.
„Ja sam bivši vojni tužilac i savršeno dobro razumem da ljudi kada ulaze u vojnu službu sebe ograničavaju, uključujući i u onom delu kada je reč o korišćenju uređaja koji na neki način mogu da utiču na otkrivanje pitanja koja imaju veze sa državnom tajnom ili tajnim dokumentima. Stoga, u tom delu, ovaj zakon objektivno ne krši pravo, jer se tiče vojnog osoblja. S druge strane, bilo kakva veza sa internetom u okviru softvera koji nije razvijen od strane ruskih stručnjaka može potencijalno da našteti državi u onim pitanjima koja su klasifikovana kao vojne tajne ili pitanjima bezbednosti. Dakle, u ovoj situaciji, ograničenje upotrebe mobilnih uređaja je legitimno“, kaže za Sputnjik bivši vojni tužilac Mihail Jofe.
Tužilac ističe da bi pitanje o tome da li vojnik uopšte može da koristi mobilne komunikacijske uređaje moralo da bude dovoljno jasno definisano da ne bi bilo zloupotreba.
„Naravno, postoji vreme i izvan kasarne, van vojne jedinice, i vojnik tada ima pravo da koristi te uređaje, uključujući i elektronska sredstva, ali to ne sme da čini na teritoriji gde se nalazi jedinica i nikako u vreme radnog vremena. Prema tome, smatram da u ovom delu zakon ne protivreči ljudskim pravima i ne krši ih, budući da se vojnim licima nameću posebna ograničenja“, kaže Jofe.
Vojni ekspert Jurij Zverev navodi da je ovo ograničenje sasvim logično, s obzirom na to da se značajan deo obaveštajnih podataka prikuplja iz otvorenih izvora.
„Vojnici, recimo, fotografišu svoje drugove, što može biti opasno sa stanovišta terorizma, jer islamski teroristi mogu da krenu u ’lov‘ na pilote Vazdušno-kosmičkih snaga. Ne treba bez razloga prikazivati lica pripadnika specijalnih snaga i tako dalje. Generalno, u sovjetska vremena, kada sam služio vojsku, nije bilo nikakvih naprava, ali, recimo, kamere nisu bile dobrodošle. I takođe nikome nije padalo na pamet da fotografiše vojnu tehniku ili da se slika pored nje, i o tome se posebno vodilo računa. Sada očigledno ima onih koji se ne pridržavaju svih pravila, tako da je ovaj zakon način da se na to podsete“, smatra Zverev.
Vojni ekspert podseća da slične zabrane postoje i u američkoj vojsci.
„Na primer, u SAD, nakon što je jedna firma koja je, čini mi se, prodavala narukvice za praćenje aktivnosti, objavila mapu na kojoj se slučajno našlo nekoliko američkih vojnih, tajnih baza u kojima su vojnici trčali, uređaj sa globalnim pozicioniranjem je zabranjen. Što se tiče pametnih telefona, ne znam kako stoje stvari, ali korišćenje uređaja sa dži-pi-es sistemom je u Americi zabranjeno“, kaže Zverev.
Vojni eksperti ističu da je zakon o ograničavanju korišćenja interneta odavno trebao da bude uveden u vojsci, jer su SAD takva pravila uvela još 2011. godine. Bezbednost komunikacije na internetu je izuzetno važna, s obzirom na to da je internet danas prostor koji već otvoreno nazivaju mestom sukoba supersila, a zadatak vojnika je da štiti svoju zemlju.
Kako objašnjavaju stručnjaci, sve što se objavljuje na internetu tamo ostaje večno. „Oci interneta“, koji se nalaze preko okeana, sve su odavno smislili i prate svaki korak. Za praćenje više nisu potrebni klasični špijuni, ni izviđačko-desantne jedinice, dovoljno je samo da se prate aktivnosti vojnika na internetu, da se prati gde su, šta rade, čime se bave i svi ti podaci će se ubrzo naći na stolu potencijalnog protivnika.
Zbog toga među moskovskim ekspertima postoji jedinstveno mišljenje da je zakon o korišćenju interneta trebalo odavno da stupi na snagu u ruskoj armiji. To, kako kažu, nije paranoja, već posledica činjenice da Amerikanci mogu lako da dođu do raznih podataka.
Podsetimo, ruska vojska je takođe stvorila sopstveni internet tj. komunikacioni sistem pod zvaničnim nazivom „Zatvoreni segment predaje podataka“.
Vojni internet nije povezan sa globalnim internetom, a svi kompjuteri koji su priključeni na mrežu Ministarstva odbrane zaštićeni su od korišćenja od strane nesertifikovanih spoljnih korisnika.
