„Razvijamo novu metodu koja će pouzdano upozoravati na zemljotrese, a koja se zasniva na operativnoj registraciji i analizi seizmičkog događaja. Osim toga, postoje razvijene metode za sprečavanje posledica vulkanskih erupcija, koje predstavljaju ozbiljnu opasnost za Kamčatku“, izjavio je Ozerov na sastanku sa zamenikom predsednika Državne dume Rusije Irinom Jarovom i ministrom za nauku i visoko obrazovanje Rusije Mihailom Kotjukovom.
Ističe se da se metod za predviđanje zemljotresa zasniva na upotrebi vremenskog intervala između početka zemljotresa i kretanja destruktivnog seizmičkog talasa prema naseljenim mestima. Planirano je da seizmičke mreže postave u vodama Avačkog zaliva i duž istočne obale Kamčatke.
„Jedna od ovih stanica za uzbunu, koja je najbliža epicentru, registruje početak zemljotresa. Ako parametri ukazuju na opasnu snagu seizmičkog događaja, aktivira se alarm koji se predaje svim službama i stanovništvu. Na ovaj način će se dobiti mogućnost da se upozori na destruktivni seizmički talas 20 do 150 sekundi pre njegovog nastupa. Uključiće se uređaji koji blokiraju opasnu proizvodnju, ljudi će moći da napuste zgradu pre nego se sruši“, saopštio je direktor Instituta.
Ozerov je dodao da je u cilju sprečavanja katastrofalnih posledica predstojećih vulkanskih erupcija neophodan vulkanološkog poligon, koji se sastoji od pet osnovnih vulkanoloških višeparametarskih automatizovanih sistema. Planirano je da se ovi sistemi razmeste u podnožju i na vrhu Korjakskog i u krateru Avačinskog vulkana. Dobijeni podaci će se obrađivati u realnom vremenu i u slučaju potrebe, izdavaće hitna upozorenja na opasnost. Prema rečima Ozerova, za izradu seizmološkog poligona biće potrebno 10 miliona rubalja (oko 135 miliona evra), a za vulkanske poligone za Avačinsku i Ključevsku grupu vulkana — 200 miliona rubalja (2,7 miliona evra).
Kotjukov je tom prilikom predložio da Institut pripremi „ambiciozni naučni projekat“, koji bi bio konkurentan za uključivanje u nacionalni projekat „Nauka“.
„U okviru Međunarodnog ekonomskog foruma koji je održan u septembru u Vladivostoku, Kamčatka može i mora da predstavi novi projekat, koji će biti naučni i intelektualni, ali povezan sa ekonomskim i bezbednosnim pitanjima. Institut za vulkanologiju može postati novi pokretač za pokazivanje interesovanja za Kamčatku, nove naučne i investicione projekte. I nadam se da će administracija ovog regiona, o čemu ćemo razgovarati sa gubernatorom, pomoći Institutu da pripremi prezentacije, kako bi investitori koji dođu na forum razumeli materijal“, izjavila je Jarova nakon sastanka.
Prema navodima ruskog Ministarstva za vanredne situacije, u odsustvu sistema za hitno obaveštavanje i uzbunjavanje u slučaju zemljotresa jačine 9 stepeni u Petropavlovsku Kamčatskom, Jelizovu i Viljučinsku broj poginulih će iznositi 36 hiljada ljudi, a broj teško povređenih biće 65 hiljada. U slučaju zemljotresa jačine 10 stepeni, broj poginulih će doseći 100 hiljada, a broj teško povređenih — 150 hiljada. Istorijski podaci ukazuju da je teritorija pomenutih gradova u proteklih 300 godina bila najmanje pet puta pogođena zemljotresom jačine 9-10 stepeni.
