„Uvereni smo da teška ultimativna pozicija iz koje je Vašington počeo pregovore (sa Pjongjangom) neće doneti rezultate“, istakao je Lavrov. „Zato što je postojao zahtev koji je objavio američki državni sekretar Majkl Pompeo, da se najpre potpuno eliminiše sve što ima veze sa nuklearnim programom Severne Koreje, a tek potom, nakon takozvane denuklearizacije Severne Koreje, razmatraće se pitanje ublažavanja sankcija. To neće funkcionisati. Mislim da su već i sami Amerikanci shvatili da takvi ultimatumi nikako neće raditi.“
„Kako će to prisiliti ljude da se razoružaju? Oni su već razoružali (bivšeg iračkog lidera) Sadama Huseina lažnim metodama, razoružali su Muamera Gadafija“, nastavio je Lavrov. „Dakle, svi ovi primeri su pred očima. Može da radi samo postepeni pristup koji uključuje pozitivne akcije kao odgovor na pozitivne akcije Severne Koreje.“
„Usput, termin denuklearizacija je prilično širok, a Severna Koreja ga nedvosmisleno tumači kao denuklearizaciju celog Korejskog poluostrva sa odgovarajućim obavezama Sjedinjenih Američkih Država i Južne Koreje“, objasnio je Lavrov.
On je dodao da bi garancije bezbednosti Severne Koreje od strane SAD u slučaju potpune denuklearizacije Pjongjanga trebalo da budu veoma čvrste. „Uveren sam da na kraju neće moći da se prođe bez multilateralnog formata. Garancije bezbednosti, koje se moraju obezbediti Severnoj Koreji, ako se iznenada zaista desi potpuna denuklearizacija, treba da budu veoma čvrste“, naglasio je on.
Mehanizam šestostranih pregovora o nuklearnom problemu Severne Koreje može biti potreban ukoliko se postigne napredak na predstojećem samitu Sjedinjenih Američkih Država i Severne Koreje, smatra Lavrov.
U sastav „šestorke“, osim Severne Koreje i SAD, ulaze Rusija, Kina, Južna Koreja i Japan, a pregovori u ovom formatu nisu održani nekoliko godina.
Prema rečima ministra, formiranje mehanizma za mir i bezbednost u Severoistočnoj Aziji jedan je od ciljeva koji su dogovoreni u okviru šestostranih pregovora o nuklearnom pitanju Korejskog poluostrva, „kada su ti razgovori još bili u toku“. „Oni su sada zamrznuti. Međutim, njihov potencijal, naravno, treba imati u vidu“, istakao je Lavrov.
„Pritom se nadam da će, ako bude postignut napredak preko bilateralnih kanala između Sjedinjenih Američkih Država i Severne Koreje, šestostrani mehanizam, pre svega za pitanja mira i bezbednosti, biti vrlo koristan“, naglasio je Lavrov. „To je upravo ono što se predviđa rusko-kineskom ’mapom puta‘“, dodao je on.
On je dodao da je termin denuklearizacija širok i uključuje između ostalog i zahteve Vašingtona.
Predstavnici američkog rukovodstva i dalje javno tvrde da će samo potpuna denuklearizacija Severne Koreje „omogućiti da se krene ka nekim pozitivnim koracima“, rekao je ministar.
Lideri Sjedinjenih Američkih Država i Severne Koreje, Donald Tramp i Kim Džong Un, održaće svoj drugi sastanak u Hanoju 27. i 28. februara. Oni su ranije razgovarali u Singapuru 12. juna 2018. godine. Vašington i Pjongjang pokušavaju da se dogovore o redosledu koraka za realizaciju sporazuma postignutih na samitu u Singapuru o denuklearizaciji na Korejskom poluostrvu i normalizaciji odnosa između Pjongjanga i Vašingtona. Međutim, od tada nisu preduzeti nikakvi konkretni koraci: Pjongjang očekuje da Vašington ispuni postignute dogovore, a američka administracija čeka nove korake Pjongjanga o nuklearnom razoružanju.
Lavrov je naveo i da predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pokušava da nametne Bliskom istoku veštački koncept regionalnog NATO-a.
„Strateški savez na Bliskom istoku, takozvana MESA ili bliskoistočni NATO, koji sada Trampova administracija, prevazilazeći ozbiljne sumnje potencijalnih učesnika, pokušava da nametne zemljama Persijskog zaliva uz Jordan, Egipat i Izrael, naravno zadržava svoje interese oko ove inicijative“, rekao je Lavrov.
Kao primer još jedne veštačke implantacije je koncept Indopacifičkog regiona, koji promovišu Sjedinjene Američke Države zajedno sa Japanom i Australijom, „sa očiglednim kontekstom obuzdavanja Kine“.
Rusija je pozvala zemlje Azijsko-pacifičkog regiona da se pridrže banci podataka o međunarodnim teroristima koje je stvorila Federalna služba bezbednosti Rusije, kako bi se pratilo njihovo prekogranično premeštanje „na primer iz Sirije ili Iraka u Malu Aziju ili Indoneziju, ili u Srednju Aziju i Rusiju“, izjavio je ministar.
On je dodao i da perspektive daljeg dinamičnog razvoja Azijsko-pacifičkog regiona zavise, između ostalog, od brojnih izazova i pretnji, kao što je rešavanje nuklearnog problema Korejskog poluostrva, terorizam, problemi u oblasti sajber-kriminala i teritorijalnih sporova.
Prema njegovim rečima, „ovde bi trebalo da se izgradi pouzdana arhitektura jednake i nedeljive bezbednosti u Azijsko-pacifičkom regionu, uzimajući u obzir ravnotežu interesa svih zemalja u regionu, zajedničkim naporima na osnovu Povelje UN i drugih načela međunarodnog prava, uključujući, naravno, mirno rešavanje sporova“.
