Obojica dugo žive u Beogradu. Tacuja Hirano je rektor japanskog jezika na Filološkom fakultetu, a Masahiko Otsuka, novinar i prevodilac koji upravo slavi, kako kaže, 30 godina svoje „balkanijade“.
Na njihovom kanalu „Srbija čenel“ moguće je pronaći sjajno „upakovane“ kratke video-priče o svemu što bi japanski turisti morali da vide u Beogradu i Srbiji. Pored zanimljivih klipova koji govore o kulturno-istorijskim znamenitostima, posebnu pažnju posvetili su gastronomskoj ponudi.
„Tipična srpska hrana, poput sarme i ćevapa, u Japanu ne postoji. Hteli smo pre svega da ljudi saznaju šta je sarma, šta je punjena paprika, šta su ćevapi. Odabrali smo restorane gde je moguće probati tipičnu srpsku kuhinju. Pored toga, na našem kanalu sada je i nekoliko priloga o izradi domaće hrane i pića, ajvara, rakije i vašeg vina“, kaže Otsuka, koji je bio gost našeg radija.
Japanci, ali i Srbi, jer emisije su prevedene i na naš jezik, oduševljeni su ovim epizodama, jer su, recimo, uspeli da verodostojno isprate ceo proces pečenja rakije u jednom domaćinstvu u Beogradu, preneli posebnu atmosferu iz dvorišta tog prazničnog dana, jer pečenje rakije za Srbe je mali praznik.
Na kanalu „Srbija čenel“ predstavljeni su i pravi praznici koje Srbi slave — Božić, Uskrs. A ova neobična ekipa, koju čini i prezenterka, japanološkinja Branka Jović, narodu Zemlje izlazećeg sunca predstavila je i naš jedinstveni praznik, srpsku slavu, Nikoljdan i sve običaje koji ga prate.
Za godinu i po dana uradili su 90 video-priča o Beogradu i Srbiji, a broj gledalaca neprekido raste. Nije reč samo o potencijalnim turistima, već i o poslovnim ljudima.
„Do sada je bilo nekoliko važnih japanskih investicija na srpsko tržište, odnosno u Srbiju, ali mi u narednom periodu očekujemo više ulaganja. Zato i želimo da na ovaj, indirektan način, pospešimo investicije kroz reklamiranje vaše zemlje. Želimo da ljudi u Tokiju saznaju da je Srbija bezbedna, interesantna i lepa“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Masahiko Otsuka ima veliki „ratni staž“, kao prevodilac i novinar radio je na našim prostorima tokom ratova devedesetih, a sudbinu Beograđana delio je i tokom bombardovanja NATO-a, trudeći se da prava istina o dešavanjima u našoj zemlji dođe do Japana. Sudbina je htela da sa Srbima, pored ružnih, podeli i neke lepe trenutke, kao što je dan kada je Crvena zvezda postala klupski šampion sveta.
„Slučajno sam sebi priuštio odmor u zavičaju, setio sam se da će Zvezda doći u Tokio povodom ’Tojota kupa‘, povodom te legendarne utakmice Zvezda — Kolo kolo. Pozvao sam Fudbalski savez Japana, insistirao da budem prevodilac na pres-konferenciji posle utakmice. Taj meč je ostavio na mene toliko jak utisak, sada je prošlo više od 27 godina, ali i dalje sam navijač Crvene zvezde“, kaže nam „delija“ Otsuka.
Kada je reč o dolasku turista iz Japana u Srbiju, napominje da je veliki problem to što samo u velikim kompanijama njegovi sunarodnici mogu da dobiju odmor koji traje desetak dana, a za upoznavanje sa svim blagom naše zemlje treba puno vremena. Ali Srbiju to ne treba da brine, jer ima veliki adut u dovođenju turista iz Japana, kaže Otsuka.
„Zahvaljujući dvema popularnim televizijskim emisijama u Japanu, svetska baština pod zaštitom Uneska smatra se kao kriterijum za uspešno putovanje. Znači, Srbija ima potenicjal u manastirima Sopoćani, Studenica, tu je i Feliks romulijana kod Zaječara i manastiri na Kosovu, naravno“, objašnjava naš sagovornik.
Otsuka radi i kao koordinator gotovo svih događaja koji povezuju Japan i Srbiju. U razgovoru za Sputnjik potvrđuje da se, iako je završen veliki program bespovratne pomoći, preko koga je Japan Srbiji donirao najviše novca od svih prijateljskih zemalja, nastavlja pomoć lokalnim samoupravama, posebno na nerazvijenom jugu.
A lepote juga Srbije i njeni kulinarski specijaliteti, zahvaljujući ovom neobičnom japansko-srpskom timu, takođe će se naći na kanalu „Srbija čenel“, kao i svi muzički i festivali hrane i pića koji se održavaju u Srbiji.
Pogledajte kako su Japancima predstavili srpsku slavu:
