Knežević je, kako kaže Reljić, bio najbliži Đukanovićev saradnik, i to je jedna od ključnih stvari, ali tek ostaje da se vidi do koje mere će ići u ogoljavanju aktuelne vlasti. Bio je upleten i u poslove i u politiku, i srazmerno tome veoma dobro informisan:
„Knežević je verovatno dosad najopasniji neprijatelj Mila Đukanovića, to se vidi i po taktici. On se spremao, znao je kakav je njegov neprijatelj i sve je snimao. Narod zna da korupcija postoji, ali kada vidi primopredaju koverte, onda se zna kuda sve to vodi. On vešto objašnjava da ne smatra sebe čistim čovekom, ali time što sadašnjeg premijera naziva zdravom snagom on pokazuje da predviđa mogućnost da možda opet nešto bude u tom bankarstvu sa nekim drugim, ako ne može s Đukanovićem“.
Gulić ističe momenat u kom Knežević kaže da želi da sruši vlast Mila Đukanovića, ali da ne želi da ugrozi državnost Crne Gore, iako ima podatke.
„Više je nego jasno da je aludirao na sumnjivi referendum iz 2006. i to je veoma vazno za narod u Srbiji i u Crnoj Gori. Jasno je da je referendum pokraden ali ako se direktni učesnik oglasi i ako završi pred pravosudnim organima morao bi i to da objasni. To ne menja stvar na terenu i u politici, ali bi bar u glavama naroda neke stvari bile jasnije“, rekao je Gulić, dodajući da se stvari u nekoj budućnosti mogu promeniti.
On naglašava da je važno da se priča ogoli i da se stane na kraj mržnji koja se planski radi da se ljudi međusobno zamrze.
Reljić na to dodaje da svetskim imperatorima da bi vladali ne treba mir.
Za njega je referendum u Crnoj Gori bio samo tehnika za postizanje cilja, kao što je za Kosovo proglašenje nezavisnosti, referendum u Makedoniji za ulazak u NATO ili što je Badinterova komisija za deljenje granica SFRJ.
„Kada dođe nova Jalta, na Balkanu će se države poređati nekim novim redom. Sada nam je mučno jer živimo u vremenu u kom Zapad može da radi šta hoće, a mi to razmatramo kao da je stvarno reč o nekom pravnom poretku. Najstrašniji poraz Zapada i jeste u tome što su oni posle pada SSSR-a napravili međunarodno pravni i politički poredak, a sada su glavni rušioci pravila igre koja su oni sami postavili“, kazao je Reljić.
Za Gulića je državotvornost Crne Gore nesumnjiva, ali on ističe da ova današnja, izdejstvovana referendumom iz 2006. godine, nema apsolutno nikakve veze sa istorijskom državotvornošću Crne Gore kao jedne srpske države. Za njega nije problem nezavisna Crna Gora, a veruje ni za većinu ljudi.
„Ako bi bila utemeljena na tom istorijskom crnogorskom državotvornom modelu, onda ne bi bilo nikakavih problema, ali ova današnja Crna Gora je zasnovana na suprotnosti od Srbije, čak i mržnji prema Srbiji. To je nešto što ne treba izjednačiti sa narodom u Crnoj Gori, već samo sa političkom garniturom u Podgorici“, kazao je Gulić.
On nabraja neprijateljske poteze Podgorce prema Beogradu — od priznanja nezavisnosti Kosova, preko izručivanja građana srpske nacionalnosti iz Srbije Hrvatskoj — i smatra da je to važno reći jer „vlast će proći, a ljudi su povezani sa ove i sa one strane granice, i ta granica kao što je nastala — može da nestane“.
Reljić naglašava da je sistem od koga se očekivalo da stvori demokratiju stvorio ljude koji nemaju nikakav odnos prema narodu. Ocenjuje da Đukanović može dobiti još jedne izbore, ali ističe da se izbori nisu dobijali na demokratskom principu.
„Tamo se više koriste tehnike upotrebe demokratije nego demokratija, nije u pitanju Đukanović, već sistem“, kazao je Reljić.
