2036.
U oktobru 2007. godine, stanovnici sela u Penzenskoj oblasti Rusije sakrili su se u pećinu, čekajući kraj sveta. Prema njihovom mišljenju, u maju 2008. godine planeta Zemlja je trebalo da bude uništena u sudaru sa kometom. Budući da se kosmička katastrofa nije dogodila, seljani su postepeno napustili sklonište.
Teorije o kraju sveta postoje u različitim religijama. U hrišćanstvu je Armagedon bio predviđen za 1000. i 2000. godinu, dok se prema kalendaru Maja kraj sveta očekivao 2012. godine.
U naše vreme, astronomi su otkrili veći broj svemirskih objekata za koje postoji mogućnost da približe Zemlji na opasno rastojanje. Preciznost izračunavanja putanje uvek je ograničena, pa se zbog toga sudar u nekim slučajevima ne isključuje.
Naučnici su najviše zabrinuti zbog asteroida Apofis. On će 13. aprila 2029. godine proleteti na rastojanju od samo 38.000 kilometara od centra Zemlje. Veoma je mala verovatnoća da će se naći u opasnoj zoni, gde će gravitaciono polje planete Zemlje izmeniti njegovu putanju. Međutim, kada se drugi put bude vratio 2036. godine, asteroid Apofis bi mogao da pogodi Zemlju.
Na Institutu za primenjenu matematiku „M. V. Keldiš“ i na Moskovskom državnom tehničkom univerzitetu „N. E. Bauman“ izračunali su da ruski Daleki istok, zemlje Centralne Amerike i Zapadna Afrika spadaju u zonu rizika prilikom sudara sa Apofisom 2036. godine.
2026.
Pre više od pola veka, američki matematičar Hajnc fon Ferster sa kolegama je objavio članak u časopisu „Sajens“ sa tačnim datumom smaka sveta, a to je 13. novembar 2026. godine. Na taj dan populacija Zemlje će prestati da raste eksponencijalno i ustremiće se ka beskonačnosti.
Ferster je u proračunima koristio dva parametra, koji određuju sudbinu bilo koje populacije živih bića, a to su fertilitet i dugovečnost. Nemački astrofizičar Sebastijan fon Horner je 1975. godine uzeo u obzir i druge parametre, koji su povezani sa ljudskom aktivnošću i pretpostavio je da će Sudnji dan nastupiti u periodu između 2020. i 2050. godine. U tom periodu će se populacija na Zemlji povećati toliko da neće moći da se prehrani, a zbog emisije industrijskih gasova u atmosferu, planeta će se zagrejati do neprihvatljivih životnih uslova. Američki naučnici su dali formuli von Hornera novi značaj, uzimajući u obzir promene koje su se dogodile u poslednje tri decenije. Ispostavilo se da, ako se kraj sveta i dogodi, to neće biti pre 2300. i 2400. godine zbog globalnog zagrevanja planete usled ljudske aktivnosti.
XXI vek
Neformalno udruženje intelektualaca, naučnika i futurologa — Rimski klub je 1972. godine predstavilo tezu o granicama razvoja civilizacije. Autori su analizirali rast stanovništva, razvoj industrije, potrošnju neobnovljivih resursa, degradaciju ekologije i došli su do zaključka da u 21. veku postoji velika verovatnoća za kolaps. Međutim, mogao bi se izbeći ukoliko se promeni ponašanje, politika i tehnološki razvoj.
Početkom 1980-ih nekoliko matematičara je izjavilo da, znajući vreme postojanja čovečanstva, mogu da predvide njegovu budućnost. To se naziva Argument Sudnjeg dana.
Matematičari polaze od činjenice da ako odlučimo da posmatramo neki proces, najverovatnije ćemo to učiniti negde u sredini, a ne na kraju ili na početku procesa. Ispostavlja se da se naša civilizacija nalazi na sredini svog puta i pred sobom ima još nekoliko vekova ili milenijuma.
Futurolog Aleksej Turčin u knjizi „Struktura globalne katastrofe“ navodi različite pristupe za izračunavanje datuma Sudnjeg dana, i većina njih ukazuje na to da će se kraj sveta dogoditi u 21. veku.
