Komandant američke ratne mornarice u Evropi i Africi, admiral Džejms Fogo je izjavio da SAD neće dozvoliti Rusiji i Kini da dominiraju Arktikom i da kontrolišu Severni morski put.
Prema njegovim rečima, Arktik i Severni morski put bi trebalo podjednako da koriste sve zemlje Arktičkog saveta i na taj region niko ne može da pretenduje.
„Rusija smatra Arktik svojom teritorijom. Međutim, on je u stvari međunarodna teritorija i mi smo zainteresovani da ona ostane slobodna i otvorena za sve“, rekao je Fogo.
Istovremeno, dodao je da američke kompanije nisu zainteresovane za korišćenje Severnog morskog puta, jer je njegova dubina premala za američke brodove.
Arktik je interesantan prvenstveno zbog svojih prirodnih resursa, pre svega nafte i gasa i mogućnosti transporta robe duž Severnog morskog puta. Vrednost sirovina na Arktiku procenjuje se na 30 hiljada milijardi dolara.
Zbog toga se sve češće iz Vašingtona čuje da tek predstoji borba za taj region i da bi on mogao da postane zona „vojnih napetosti i konkurencije“.
Eksperti navode da je Amerika na Arktiku inferiornija od svoja dva konkurenta Rusije i Kine, i po svom potencijalu, i tehnološki, a neki američki mediji ističu da su „SAD tu bitku već izgubile“.
„Reći ću nešto strašno. Čini mi se da će Arktik biti ’Bliski istok‘ 21. veka. Borba za Arktik počeće globalnim zagrevanjem, kada se poboljša pristup regionu sa najbogatijim prirodnim resursima, a većina tog blaga planete pripada teritoriji Ruske Federacije. I ’neočekivano‘ svi su shvatili da je Rusija u stanju da razvija taj region, da će Severni morski put funkcionisati, da će istraživanja početi i da je moguća eksploatacija tih prirodnih resursa. Tako da je moć Rusije u narednim godinama zagarantovana. To očigledno zabrinjava naše tzv. partnere. To što govore i da je Severni morski put ničija teritorija — prvi put su dozvolili sebi da na tako drzak način govore o našoj teritoriji. To je kao da su rekli da je put Moskva-Peterburg ničiji“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Igor Šatrov.
On je podsetio da je radi zaštite jedinstvene prirode severne polarne zone stvoren međunarodni forum — Arktički savet, čije su članice, između ostalih, i Rusija i Sjedinjene Države, ali da Amerikanci ne nude saradnju Rusiji.
„Arktički savet je stvoren u tu svrhu. Postojao je period kada je postojala nada za saradnju i zbog toga su stvorene strukture koje ujedinjuju arktičke države. Međutim, u ovom trenutku postoji neka vrsta militarističke retorike drugih arktičkih država u vezi sa Arktikom. Mi, naravno, nećemo nasesti na provokacije, sve dok nas ne nateraju na neke kontramere. Naravno, želimo zajedno da istražujemo Arktik, to je prirodno, ali, kako se ispostavlja, uglavnom mi provodimo istraživanja tamo. Razumemo da je Arktik predmet za naučno istraživanje, ’kuhinja svetskog vremena‘ i mnogo toga zavisi od Arktika“, zaključio je Šatrov.
Ranije je Arktik bio arena vojnog suparništva između Sovjetskog Saveza i SAD. Obe zemlje su u regionu raspoređivale atomske podmornice, strateške bombardere i taktičku avijaciju. Međutim, posle raspada SSSR-a Pentagon je izgubio interesovanje za Arktik. Povratkom Rusije u arktičku zonu SAD su rešile da se ponovo aktiviraju i započnu borbu za taj region.
Moskva je poslednjih godina preduzela niz mera kako bi osigurala zaštitu sopstvenih interesa u arktičkom regionu. Pre svega, Rusija na taj način dobija mogućnost da kontroliše Severni morski put, kao važnu transportnu arteriju, da štiti svoja bogatstva u vodama Severnog ledenog okeana — naftu i gas, kao i druga prirodna bogatstva, i što je najvažnije, da štiti ruske severne granice — od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripadaju Rusiji.
