Hoće li Rodžer Voters i Ričard Brenson biti predgrupa za rat u Venecueli

A to nam pokazuje i aktuelna politička kriza u Venecueli, gde su se sukobi dve skoro zaraćene strane preneli na muzičku pozornicu. Naime, s obe strane granice Kolumbije i Venecuele danas se održavaju dva rivalska koncerta/festivala.

Na kolumbijskoj strani pevaće muzičari koji traže da predsednik Venecuele Nikolas Maduro dozvoli dopremanje humanitarne pomoći, a prekoputa oni koji podržavaju njegovo odbijanje da je prihvati.

Koncert koji u Kolumbiji organizuje britanski milijarder Ričard Brenson podseća na nekadašnji „Lajv ejd“ iz 1985. godine, kada su muzičari pevali za pomoć gladnoj deci Afrike. Na tom koncertu će učestvovati desetine muzičara, uključujući zvezde latino rok muzike, dok je Madurova socijalistička Vlada obećala trodnevni festival pod nazivom „Dalje ruke od Venecuele“.

Multimilijarder Brenson, čija je izdavačka kuća „Virdžin“ daleke 1977. godine objavila najznačajniji antisistemski album popularne muzike — „Nevr majnd“ Seks Pistolsa, danas je „prešao na stranu establišmenta“ i postavio cilj da prikupi 100 miliona dolara na „Lajv ejdu za Gvaida“.

Rodžer Voters, osnivač legendarne rok grupe Pink Flojd, ocenio je da Brensonov koncert nema nikakve veze sa humanitarnom pomoći za sve Kolumbijce.

„Koncert ima veze sa Ričardom Brensonom koji se dodvorava Amerikancima, čiji je moto: ’Odlučili smo da preuzmemo Venecuelu, bez obzira koji razlog navedemo‘“, rekao je Voters.

On je oštro kritikovao nameru da se pošalje humanitarna pomoć u nastojanju Vašingtona da pokaže lažnu sliku Venecuele, kako bi opravdao nelegalnu promenu režima.

„U Venecueli nije bilo ni nereda, ni ubistava, ni očigledne diktature. Da li zaista želimo da se Venecuela pretvori u novi Irak, Siriju ili Liban? Ja ne želim, kao ni narod Venecuele“, rekao je Voters.

Prethodno je Voters, po izbijanju krize u Venecueli, na svom Tviter nalogu postavio plakat „Stop državnom udaru u Venecueli“, uz optužbu da Vašington „uništava pravu demokratiju u Venecueli“.

Novinar Zoran Panović kaže za Sputnjik da se vremenom ideja humanitarnih koncerata dosta izlizala. Koncert koji je svojevremno napravio Džordž Harison za Bangladeš, delovao je kao nešto što zaista može promeniti svet, a tako je delovao i „Lajv ejd“, ali je već 20. godišnjica „Lajv ejda“ delovala drugačije, jer je u njoj grupa G 8 imala svoju funkciju.

​„Mislim da te stvari nisu loše, jer jednostavno se treba prilagođavati stvarima. Za slanje humanitarne pomoći mogu mnogo više da učine Brenson ili Bono Voks. Verujem da ljudi koji su u establišmentu mogu nešto više uraditi za ili protiv, nego ljudi koji su na margini i koji misle da mogu raditi na stari način, kao u vreme kad je rok muzika bila romantizovana. Kao što mislim da je sad bolje da Kilersi imaju spot o migrantima koji se besomučno vrti na Em-Ti-Viju, nego kad to radi neka levičarska margina“, kaže Panović.

Međutim, raspleti takvog političkog angažmana mogu kasnije dobiti drugačiju konotaciju, ističe Panović i podseća da je grupa Kvin 1981. godine održala koncert u Buenos Ajresu za vreme vojne hunte. Tada su bili pod stalnim napadima „moralne inspekcije“, na koje su odgovarali da su svirali za svoju publiku.

Pitanje da li je bolje svirati ili ne za publiku u vojnim huntama, ni do danas nije dobilo jednoznačan odgovor.

Kad je reč o večitom buntovniku Rodžeru Votersu (75), Panović kaže da njegov slučaj pokazuje da se glavni okršaji, čak i kad je muzička industrija u pitanju, dešavaju upravo u mejnstrimu. On podseća na Votersov film „Vol“, dokumentarac koji je nastao na bazi njegove turneje koja traje desetak godina.

„Tu se ne krije da Voters ima love, vidite kakva je to produkcija i koji je to šou-biznis, ali u tom filmu njegove posete grobljima, gde su sahranjeni neki njegovi članovi familije izginuli u evropskim ratovima, deluju jako autentično i ostavljaju jaku emociju. Tako da mislim da su dobri ti okršaji u mejnstrimu, koji jednu tako bitnu temu, kao što je Venecuela, stavljaju u dodatni fokus i otvaraju čitav niz novih polemika“, zaključio je Panović.

Odavno se pokazalo da uticaj javnih ličnosti na politička dešavanja nikad nije bio presudan. Čak ni najpoznatiji glumac na čelu jedne supersile — Ronald Regan nije došao na funkciju zahvaljujući ulogama u vesternima, već podršci republikanaca, koji, inače, nikad nisu uživali podršku Holivuda.

U slučaju „pograničnog koncertnog rata“ na liniji Voters—Brenson prvi je pokazao da je ostao pravi hipik i pod stare dane i da ga pare nisu pokvarile. A Brenson da je samo biznismen koji je svojevremeno zaradio na buntovničkoj muzici mladih, besperspektivnih i ljutih. Zato je i očekivano da će zaraditi i na „Latino lajv ejdu“, koji se, uzgred, održava na dan kad Amerikanci prebacuju specijalne snage i vojnu tehniku ka Venecueli.