Umesto dobrovoljnih izvršenja, za koje je Ministarstvo raspoloženo, advokati iniciraju prinudna izvršenja i na taj način povećavaju prihode sebi i izvršiteljima na štetu budžeta Srbije, pišu „Novosti“.
Procene Ministarstva su da su za oko 110.000 tužbi koje su rezervisti podneli tokom 2017. i 2018. godine, branioci i izvršitelji inkasirali najmanje 3,1 milijardu dinara, a tužbe se i dalje podnose.
Rezervisti masovno dobijaju sporove radi utvrđivanja diskriminacije, budući da su odlukom iz januara 2008. godine dozvoljene isplate novčane pomoći ratnim rezervistima iz Kuršumlije, Blaca, Bojnika, Lebana, Žitorađe, Doljevca i Prokuplja za učešće u ratu tokom NATO agresije.
Time je, sud zaključuje, izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta, pa se tužiocima dodeljuju naknada i troškovi postupka.
Branioci ne dostavljaju brojeve računa na koji bi Ministarstvo uplatilo novac, već masovno pokreću izvršne postupke. Od tih prinudnih izvršenja, sami rezervisti nemaju nikakve koristi, dok, kako su izračunali u Vojnom pravobranilaštvu, advokati na ime troškova uzimaju oko 16.000, a izvršitelji uzimaju oko 12.000 dinara.
Time se ne krše zakoni, ali u Ministarstvu odbrane kažu da se krši načelo ekonomičnosti postupka i državi se nanosi ogromna materijalna šteta.
Advokati podnose uglavnom predloge za izvršenje u sudovima u unutrašnjosti, najčešće u Osnovnom sudu u Kragujevcu, ali i u Nišu i Smederevu, a kao način izvršenja navodi se prodaja pokretnosti dužnika.
Zakon o izvršenju predviđa da je nadležan sud na području gde dužnik ima prebivalište ili boravište. Takođe predviđa da je za odlučivanje radi namirenja duga na pokretnim stvarima nadležan sud na čijem se području one nalaze.
„Novosti“ objašnjavaju da se u praksi, kada javni izvršitelj konstatuje da nema stvari podobnih za popis, podnosi predlog za izvršenje gde se određuje naplata blokadom računa i odmeravaju dodatni troškovi završnog postupka — od 3.000 do 6.000 dinara.
Vojno pravobranilaštvo ulagalo je zbog toga brojne žalbe Osnovnom sudu u Kragujevcu. U njima je navodilo da po zakonu predmet izvršenja ne mogu biti oružje, objekti i oprema namenjeni za odbranu i bezbednost zemlje.
Uprkos tome advokati masovno kao sredstvo izvršenja navode popise pokretnih stvari kako bi uvećali troškove postupka, preneo je Tanjug.
Vojno pravobranilaštvo poziva Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije da utvrdi ima li osnova za preduzimanje mera iz njihovih nadležnosti.
