Vlada Srbije i Jedinica za zaštitu svedoka imaju rok od 15 dana da se izjasne o tvrdnjama haškog tužilaštva, nakon čega bi trebalo da bude doneta nova odluka, saopšteno je iz Mehanizma u Hagu.
Tužilaštvo se inače protivi prebacivanju predmeta srpskom pravosuđu i po njegovoj žalbi je odlučeno da se to pitanje ponovo razmotri, iako je u junu 2018. turski sudija Ajdin Sefa Akaj odlučio da se slučaj preda Srbiji.
Akaju Savet bezbednosti nije produžio mandat u Mehanizmu, a na njegovo mesto u decembru je imenovan sudija Li Dakin.
Povodom pomenutih bojazni tužilaštva, sudija Dakin danas je pozvao Vladu Srbije i Jedinicu za zaštitu svedoka da se u roku od 15 dana izjasne o tome.
Usvajajući žalbu tužilaštva u decembru, žalbeno veće Mehanizma je ukazalo da je Tužilaštvo propustilo da se u izjašnjenju pred sudijom, koji je doneo prvostepenu odluku o predaji ovog predmeta srpskom pravosuđu, osvrne na bezbednost, zaštitu i mogućnost pojavljivanja svedoka koji bi trebalo da svedoče u tom postupku.
Zbog toga je, prema stavu žalbenog veća, neophodno da se proveri bezbednost svedoka koji bi svedočili u Srbiji.
Radeta i Jojić optuženi su za nepoštovanja suda, odnosno da su navodno zastrašivali, pretili i nudili mito svedocima u slučaju protiv predsednika SRS-a Vojislava Šešelja.
Srbija je 2015. godine odbila da uhapsi i izruči Jojića i Radetu Haškom tribunalu pošto su srpski pravosudni organi konstatovali da nema uslova za njihovo izručenje, jer ni statut Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o radu Tribunala, kao ni srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđaju krivično delo za koje se terete.
Nakon što je slučaj iz Haškog tribunala po njegovom zatvaranju 31. novembra 2017. prešao u Mehanizam, sudije tog suda su zaključile da je u interesu pravde i ekspeditivnosti da se ovaj slučaj prebaci državi na čijoj je teritoriji izvršeno krivično delo — a to je Srbija, preneo je Tanjug.
Nakon toga sudija pojedinac je zadužen za koordiniranje predmeta i konkretne odluke.
